КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

субота, 10. август 2013.

*Годишњи, месечни и тематски планови, са стандардима за све предмете, за први и трећи разред основне школе - Љиљана Пејчић

,,Не планирати - значи планирати неуспех.'' БенџаминФренклин


Ови планови су урађени на основу:

- планова издавачке куће ЗАВОД ЗА УЏБАНИКЕ...
- планова колегинице Сузане Миљковић
- планова колега из Ош ,,Слободан Секулић'', Ужице

Хвала свима што су ове материјале поделили са нама!
Зато сада ја чиним исто.
Не тврдим да су ови планови савршени. Напротив, вероватно ћу до почетка школске године нешто уочити и исправити.
Сви предлози и сугестије колега у циљу побољшања плана су добродошли!

ГОДИШЊИ, МЕСЕЧНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАНОВИ ЗА 1. И 3. РАЗРЕД

Ако овај документ са  Sky Drive желите да преузмете на свој рачунар, поступак, после отварања документа, је: 
- горе - лево кликнете на плави правоугаоник  FILE, а затим у падајућем менију бирате опцију  Save As,
- десно се отвара прозор у коме кликнете на Download. 
- лево - доле видећете како ваш рачунар преузима жељени документ.

*Проблемска настава - вид активног учења

,,Kad bi mladost imala filozofiju starca, ne bi bilo na svetu ni ijednog sunčanog dana.'' Dučić


НАСТАВНИ СИСТЕМИ.ppt


ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ

      Problemska nastava nastala je iz potrebe da se poveća efikasnost obrazovnog rada. Danas je općeprihvaćeno da je rješavanje problema jedan od najviših oblika učenja. U problemskoj situaciji pokreće se učenikovo stvaralačko mišljenje, razvija inicijativa, intelektualni nemir i emocionalna napetost. Funkcija učenika u problemskoj nastavi prvenstveno je stavljena u subjektnu, istraživačku i aktivnu poziciju. Učenik je istraživač i kreator, dok je učitelj organizator, motivator i programer. (ВИКИПЕДИЈА)

ПРОЈЕКТ МЕТОДА И ПРОБЛЕМСКА НАСТАВА


*Програмирана настава

петак, 09. август 2013.

*Српски језик у стиху - Љиљана Андрић (реченице и књижевне врсте)

Још нешто из пера колегинице Љиљане Андрић! Врсте реченица, басне, бајке, драмски текст...
Већ сте читали њене стихове о једначинама и врстама речи.













*Српски језик у стиху - Љиљана Андрић (слова и речи)


Да сви основци који случајно сврате на блог на занимљив начин обнове градиво из српског језика. 
Захвалност иде на адресу колегинице Љиљане Андрић (већ сте имали прилике да  уз њене стихове научите  једначине)




  



*Интерактивна настава - кооперативно учење

inter –među, između
actio – delovanje, čin, dejstvo
  ,,POD POJMOM INTERAKTIVNE NASTAVE TREBA PODRAZUMEVATI DIDAKTIČKI MODEL U KOME DOMINIRA INTERAKCIJA KAO DOMINANTAN ODNOS IZMEĐU UČESNIKA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA I PROCES INTERAKTIVNOG UČENJA U USVAJANJU SADRŽAJA KOJI SU PREDVIĐENI NASTAVNIM PLANOM I PROGRAMOM.


   Ove metode imaju zadatak da aktivnost prenesu sa nastavnika na učenika, da pomognu učenicima da zajedno uče, rešavaju zadatke i vrednuju rad.''
dr Anđelija Ivkov-Džigurski

Погледајте презентацију  др Анђелије Ивков-Џингурски:
*О интерактивној настави - презентација 1
*Интерактивна - респонсибилна настава - презентација 2

УКРАТКО:
    ,,Интерактивна настава или учење подразумева сложен поступак који тежи да имитира процес сазнавања какав се одвија у аутентичним животним околностима и води једном целовитом искуственом доживљају, употребљивом и трајном.      У интерактивном процесу учења остварује се сарадња између наставника и ученика и то у облику заједничке конструкције нових знања и у виду активности наставника и ученика које су комплементарне, односно које се допуњују. Код овог начина рада то се постиже кроз планирано, вођено и временски скраћено пролажење кључних фаза оваквог учења:
     - Ученици се најпре уводе у контекст теме којом желимо да се бавимо
    - Креира се ситуација која свима омогућава да активно учествују у истраживању и изналажењу решења за постављени проблем
    - Кроз дискусију се размењује, објашњава, прецизира и уобличује искуство
    - Успоставља се веза са постојећим знањима и праве се различите генерализације.

      Основна теза је да ученике учимо, не шта да мисле, него како да мисле. Ученици активно учествују у свим активностима. Улога наставника је да иницира и одржава двосмерну комуникацију са ученицима, да подстиче изношење њихових запажања, мишљења и погледа на проблеме, као и да креира атмосферу на часу, погодну за размену и аргументовање идеја и мишљења међу ученицима. У том смислу, интерактивни метод рада би требало да се одвија кроз следеће форме: кооперативни рад наставник – ученици, кооперативни рад у малим групама ученика, тимски рад.
    Кооперативни рад наставник-ученици полази од претпоставке да ученици поседују одређена знања из ваншколског животног искуства и да кроз партнерску интеракцију са наставником, као особом са већим искуством и когнитивном зрелошћу, изграђују нова знања. Главне активности наставника у овој форми рада су: осмишљавање целине ситуације учења код увођења нових појмова, планирање тока часа, креирање проблемске ситуације за ученике, организовање групе ученика.
       Кооперативни рад у малим групама ученика је потребно користити да би се у процесу учења искористиле предности различитости међу ученицима у нивоу, квалитету и врсти знања и нивоу сазнајне развијености. Ученике је потребно поделити у мале групе, тако да у свакој од група буде заступљено што више постојећих различитости, јер то омогућава да дође до продуктивног сазнајног конфликта и да се испољи комплементарност сазнања као услов за унапређење знања целе групе.
            Тимски рад је посебан облик рада у малим групама чија је специфичност подела улога међу члановима тима, тако да сваки обавља само одређени вид активности, а сви заједно доприносе решењу проблема на коме тим ради. Активности наставника су да органитује, ненаметљиво усмерава процес рада и да буде партнер у дискусији о идентификованим проблемима, потенцијалним приоритетима, прикупљеним подацима итд.
       Најпогодније технике за постизање интерактивности у процесу учења су: „мозгалица“ или „мождана олуја“, различити облици групне дискусије, симулација и играње улога.
         „Мозгалица“ или „мождана олуја“ је техника помоћу које се стимулише осмишљавање нових идеја.Код примене ове технике важно је да се поштују правила која подстичу настајање нових идеја: свако од учесника слободно износи идеје и предлаже решење проблема; не дозвољава се критика у току изношења идеја; све изнете идеје се бележе онако како су саопштене. Ова техника је првенствено везана за тематска подручја са отвореним питањима, контроверзама, већим бројем могућих решења, стварањем планова, на почетку групног рада пре дискусије.
       Групна дискусија би требало да се води о темама или проблемима који су најављени или задани у неком прикладном облику који упућује на прораду и припрему за тему, нпр. Прикупљање информација на терену путем упитника; трагање за подацима у одговарајућој документацији, преглед и прикупљање информација из медијских записа и сл. Пожељно је да дискусију води и усмерава наставник, али да при том нема главну улогу у изношењу мишљења, већ да подстиче ученике да износе своја сазнања и мишљења. Важни задаци наставника су да сваком дискутанту осигура несметано саопштавање гледишта, али и да на крају дискусије направи кратак резиме. У процесу дискусије требало би инсистирати на аргументованом изношењу ставова и не стварати атмосферу победника и побеђених.
           Симулација и играње улога су веома корисне технике за припремање ученика за различите ситуације са којима раније нису имали прилику да се суоче, као што су разговори са представницима школа, различитих организација, институција, јавне презентације и одговарање на питања присутних на презентацији. На часу, у безбедној школској ситуацији, ученици добијају опис ситуације коју би требало да симулирају, прави се подела улога према кључним актерима у тој ситуацији и ученици то одглуме. Ове технике су корисне за боље разумевање нових и непознатих ситуација и за ублажавање страха од непознатог, као ометајућег фактора у различитим приликама јавног наступа.''

Из приручника „Активо учење“
Иван Ивић
Ана Пешикан
Слободанка Антић
Следе бројни линкови које вреди отворити. Пронаћи ћете одлична теоријска појашњења и практичне примере применљиве у настави. 
Хвала свим ауторима што су своје радове објавили тако да свима нама буду доступни!

- теоријске основе

*Интерактивна настава различитих нивоа сложености -пример
(Далиборка Тошић)

*Интерактивна настава - именице, глаголи, придеви 
- пример
(Дигитални час - Даница Корен)

*Једначине са сабирањем и одузимањем - 3. разред (Ош , Десанка Максимовић'' Трн - Славка Марчета)
*Интерактивна настава - мерење дужи 
- пример
(Драгана Пајкановић - из групе на фејсбуку ПРИПРЕМЕ И МАТЕРИЈАЛИ)


*Интерактивно учење - примери задатака из математике 
(Више занимљивих примера и мноштво задатака)
Сарадничка (кооперативна) настава - интерактивни рад 
(Организација, начин рада - теоријски приступ - др Нада Вилотијевић)

*Интерактивно учење по Блумовој таксономији - Светлана и Милана

*Интерактивне припреме Зоране Марушић





четвртак, 08. август 2013.

*Активно учење

,,ЗАПАМТИ: АКТИВАН СИ САМО АКО КОРИСТИШ У ИСТО ВРЕМЕ ОБЕ ПОЛОВИНЕ МОЗГА''
(психолог Срећко Лазић)

Evo nekoliko definicija :
1) Učenje kroz pažljivo konstruisane aktivnosti.
2) Učenje kroz rad, izvršavanje zadataka i lična akcija.
3) Učenje direktnim uključenjem učenika u proces učenja.

Ako pomislite da je pojam aktivnog učenja nešto novo citiraću čuvenog Bendžamina Frenklina (lice sa novčanice od 100 dolara), koji je pre više od 200 godina rekao:
"Reci mi i ja ću zaboraviti,
Pokaži mi i ja ću možda zapamtiti,
Uključi me i ja ću razumeti."

Suština pojma aktivnog učenja vidi se iz ova poslednje rečenice:
Uključi me! (eng: involve me).

Zašto je aktivno učenje toliko važan pojam može se videti iz samog pojma učenja. Evo nekih definicija učenja:
1) Sticanje znanja i veština koje rezultiraju promenom stanja svesti.
2) Promena u neuralnim funkcijama kao rezultat doživljenog iskustva.
3) Mentalna aktivnost interpretacije, a ne registrovanja informacija.

Primetićete nekoliko ključnih reči: promena stanja svesti, promena u neuralnim funkcijama, mentalna aktivnost. Sve one kazuju da je suština učenja u tome da izazove promenu stanja svesti. Što je promena stanja svesti veća više smo naučili (u kvalitativnom smislu). Zapitaćete se kako se na pravi način izaziva-stimuliše promena stanja svesti? 

Погледајте  презентацију:
захвалност за ову одличну презентацију заслужује психолог Срећко Лазић 
*Активно учење - пдф   
објавили: Иван Ивић, Ана Пешикан и Слободанка Антић. Хвала  им на томе!


    *Активно учење - теорија    - 
Позитивна психологија (неколико корисних постова). Хвала!
*Активно учење - блог Сузане Миљковић

*Образовни стандарди - од 1. до 4. разреда

"Čvrsto se opredeliti za standard, preneti ga drugima, potvrditi l priznati ostvarene rezultate, a zatim krenuti iz početka. "     Ph. Crosby
     Razvoj i borba za ostvarivanje kvaliteta nema smisla bez postojanja i primene standarda u svim domenima društva.
        Razvoj standarda i kvalitet su međusobno čvrsto povezani.  Osnovna filozofija standarda je sadržana u četiri osnovna zahteva:
-  nadležnost,    - odgovornost,   - dokumentovanost,   - kontrolisanost.

 *Obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa obrazovanja i vaspitanja za predmete:
*Priroda i društvo


      Као што смо уочили, образовни стандарди су описи знања и вештина из наставног предмета које ученик/ученица треба да поседује на крају неког циклуса образовања и васпитања. Изведени су из циљева образовања и васпитања, циљева наставе појединачних предмета и наставног програма . У листи стандарда наведени су искази који описују захтевана знања и веш­тине ученика за одређени предмет на неког циклуса  образовања и васпитања.


*Ниво постигнућа ученика 1.разреда 
(Ош,,Исидора Секулић'' Шајкаш

Образовни стандарди по предметима и разредима (од 1. до 4):

СРПСКИ ЈЕЗИК
- 1. разред 
 - 2. разред
 - 3. разред
- 4. разред


МАТЕМАТИКА
 - 1. разред
 2. разред
 - 3. разред
 - 4. разред


СВЕТ ОКО НАС - ПРИРОДА И ДРУШТВО
 - 1. разред
 - 2. разред
 - 3. разред
 - 4. разред
(Преузето са фејсбука, из група учитељи и српски језик (математика, свет око нас)


Ако желите нешто да преузмете на свој рачунар, поступак, после отварања документа, је: 
 File,   Save As,  Download. 

МУЗИЧКА КУЛТУРА - крај 1. циклуса
ЛИКОВНА КУЛТУРА - крај 1. циклуса


ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ- крај 1. циклуса




среда, 07. август 2013.

*Мапе ума - појам, начин прављења и примери

       ,,ЦЕЛА КЊИГА НА ЛИСТУ ПАПИРА''

    Mape uma, za one kojima je to nov pojam, predstavljaju način da se puno informacija stavi na jedan list papira, da se na dobar način organizuju beleške. Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način, olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo svih glavnih stvari, bez velikih osvrtanja na detalje. U tome i jeste poenta. Naš mozak voli da pamti samo ključne ideje i ključne reči.     
      Zašto su korisne mape uma?
     Pre svega, one sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga. Leva hemisfera, ili logička hemisfera, se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama. Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak može da radi i sto puta bolje! Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo brzo pamtimo informacije. Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne gubimo vreme na nebitne detalje.
      Kako se crtaju mape uma?
      Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma. Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili crteža. Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u deliću sekunde. Mapa uma, u suštini, sadrži asocijacije misli koje proističu ili se vezuju za centralnu tačku. Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se dalje granaju u manje važne pojmove.

      Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se koriste i bojice ili markeri. Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem umu. Što više boja, to bolje. Isto važi i za crteže. Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije, lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu asocijaciju na dati pojam. Dakle, što više crteža. Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.
Са блога УЧИТИ ОВАКО






понедељак, 05. август 2013.

*Продужени боравак - предности, планови, организација рада...

,,Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline.'' Dučić
     
Формирање одељења продуженог боравка и целодневне наставе у основној школи

  Отварање новог одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка за ученике првог и другог разреда основне школе у школској 2013/2014. години, може се вршити само уз сагласност Министарства.
  За добијање сагласности, основна школа подноси захтев Министарству, преко надлежне школске управе, уз који прилаже следећа документа: иницијативу савета родитеља; сагласност наставничког већа; одлуку школског одбора и елаборат о образовно-васпитном раду целодневне наставе, односно продуженог боравка.
  У поступку утврђивања испуњености услова Министарство, на нивоу школске управе, комплетира, односно прибавља: сагласност просветног саветника школске управе; мишљење саветника за финансијско-материјалне послове о могућности финансирања целодневне наставе, односно продуженог боравка и извештај градског/општинског просветног инспектора о испуњености услова за обављање целодневне наставе, односно продуженог боравка.
  Након утврђивања испуњености услова, предмет се, уз образложење, прослеђује Сектору за предшколско и основно образовање и васпитање и образовање одраслих Министарства, на даљу надлежност.



   Значајне програмске активности учитеља у продуженом боравку су самостални рад ученика и активности у слободном времену.           
 Самосталним радом ученици у продуженом боравку организовано и плански, уз стручну помоћ учитеља, утврђују, продубљују, примењују и коначно усвајају нова знања. Он се свакодневно изводи и организује из српског језика, математике и света око нас. Задаци урађени на часовима самосталног рада се анализирају, исправљају али се не оцењују. Активности у слободном времену ученика имају рекреативно-забавни и стваралачки карактер. Организују се на принципу потпуне слободе избора, добровољности ученика у оквиру различитих група како би омогућиле да у њима ученици стварају, откривају, представљају, увежбавају, одмеравају речима, звуцима, покретима, бојама и другим облицима.

Још нешто о продуженом боравку: