О Десанки Максимовић
(16. мај 1898. – 11. фебруар 1993.)
Десанка Максимовић (рођена у
Рабровици (Дивци) код Ваљева, преминула у Београду) је била српска песникиња,
професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности.
Била је најстарије дете оца
Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић
је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је
провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933.
године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.
Десанка Максимовић је била песник,
приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем,
махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.
Објавила је око педесет књига
поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и
путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао”.
Десанка Максимовић је добила велики
број књижевних награда, а међу њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду
АВНОЈ-а (1970), Седмојулска награда (1964), Змајева награда (1958 и 1973),
награда „Младо покољење” (1959). Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева.
У четвртак, 11. фебруара 1993.
године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић.
Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.
Преузмите!
Бајке Десанке Максимовић (Сликарка Зима, Божић батини цртежи, Прстен на морском дну, Како су пужу украли кућицу)
