*Шта када нас деца лажу?

''Не суди - да ти не  суде!''Горки Laž Ljudi vole manje para iz nedara. Ljudi žele stara kola ili vola. Ljudi hoće kvaran motor ili rotor. Da li je sve to tako il vas deco lagim malko?
Miloš Stefanović

Psiholog Radmila Grujičić

Šta kada nas deca lažu?

1. Kako da prepoznamo kad deca pokusaju da sakriju od nas losu ocenu, nestasluk u skoli, da su nas slagala da im treba novac za nesto u skoli (casopis ili slicno), a potom kupe nesto sto nema veze sa skolom?
    Najlakše je prepozanti da deca nešto skrivaju kada izbegavaju kontakt očima ili se povalče u svoju sobu, ili su neraspoložena i ne žele da pričaju sa nama o tome.Roditelj skoro po pravilu može osetiti kada ga dete laže samo je potrebno da na njega obrati pažnju.

2. Koji su to sitni znaci koji ih odaju? Povlačenje, nerapoloženje, skretanje pogleda.

3. Da li treba reagovati ili samo u tajnosti ispitati o cemu se radi? 
   Naravno da trebamo reagovati. Jer smo mi kao roditelji iskreno i autentično zainteresovani za našu deci i interesuje nas sve što se njima dešava.To, naravno ne znači da deca treba da znaju kada im roditelji kradom pogledaju šta imaju po džepovima, ili šta pišu po sveskama, mobilnim telefonima ili šta im se nalazi u sobi.To spada u neophodnu kontrolu roditelja nad decom. Roditelji su dužni  to da rade ali je apsolutno sve to povezano sa daljim dešavanjima nakon tih ''akcija''. Ono što je roditeljska dužnost i obaveza jeste zaštita i briga za dete. Tako da ako se nešto  ''interesantno'' i nadje u decijem rancu to ne treba da bude razlog za ismejavanje deteta ( ,, znam ko ti je simpatija..'') ili za kaznjavanje deteta ( slaba ocena, na pr.) Već to treba da nam bude znak da naše dete ima neke potrebe za koje, plaši se, nećemo imati razumevanja, pa zato krije od nas. Ili  ima neke potrebe za koje mi nemamo ''sluha'' i ne uspevamo da objasnimo detetu kako mi vidimo stvari, da dete cuje i dobije šansu da upozna naš sistem vrednosti.Ili ne uspevamo da čujemo da detetu treba pomoć ili podrška da neke stvari lakše prebrodi i prevaziđe. 

     To je lepo objasnio jedan Petar.

Na pitanje da li deca treba da lažu svoje roditelje Petar (10god) je rekao ,,Treba da ih laže ako su roditelji loši pa dete ima potrebu da ih slaže.Ali, ako su roditelji dobri, onda ni dete nema potrebu i neće ih ni lagati.’’

4. Treba li ih kaznjavati zbog toga i ako treba na koji nacin? 
Ako ne treba, zasto ne treba? 
     Kazna i nagrada imaju svoju funciju u vaspitanju i treba da postoje. Мedjutim , trebalo bi da smo svesni da je nagrada i podrška mnogo uticajnija i potrebnija nego kazna.Nagrada jača samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost, jača ličnost. Ako želimo za svoje dete sigurnu i jaku ličnost neophodno je da je što više hvalimo ( naravno zasluženo). Kazna ima svoju funkciju samo kao posledica necije neodgovornosti. Dobro je da posotji jer se sav zivot oslanja na mehanizam odgovornosti. Dete kroz kaznu shvata šta znači biti odgovoran i snositi posledice onoga što radimo ili ne radimo. Vrlo je važno kod kažnjavanja da kazna bude vremenski ograničena i primerena uzrastu deteta. Filičko kažnjavanje je nedopustivo! Ono direktno ima za posledicu razvoj nesigurnosti i nepoštovanja ( usmereno na sebe ili prema zlostavljaču). Najvažnije kod kazne je da dete razume zašto je kažnjeno i šta se od njega očekuje u budućnosti. Koja to vrsta poromene! Ukoliko to dete razume kazna treba da bude ukinuta! Zato je kazna vaspitna! Ako se dete oseća odbačeno i napušteno, neshvaćeno ili zlostavljano o kakvom vaspitnom uticaju mi govorimo ??? 

Kazna ne sme biti sama po sebi značajna.