*Припрема за тест из српског језика (2. део) - 4. разред

''Ау, што је школа згодна,

лечи лењост и самоћу.''

Љубивоје Ршумовић

Шта треба да знамо

СКРАЋЕНИЦЕ

Скраћенице су речи скраћене у говору или писању.

У српском језику постоје две врсте скраћеница:

1. Скраћенице које настају скраћивањем речи

2. Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима

Скраћенице које настају скраћивањем речи

Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:

а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:

бр. (број)	тзв. (тако звани)	ж.р. (женски род)
уч. (ученик)	и сл. (и слично)	в.д. (вршилац дужности)
стр. (страна)	тј. (то јест)	о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:

m (метар)	g (грам)	USD (амерички долар)
cm (центиметар)	t (тона)	EUR (евро)
km (километар)	l (литар)	JPY (јапански јен)
kg (килограм)	dcl (децилитар)	GBP (британска фунта)
mg (милиграм)	hl (хектолитар)	SIT (словеначки толар)

Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.

в) Без тачке се пишу и следеће скраћенице:

др (доктор),

гђа (госпођа),

гђица (госпођица).

Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.: 

ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се, нпр.:

Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа

Придеви

Придеви су речи које означавају особине именица уз које стоје.

Придеви најчешће стоје уз именицу и означавају какво је што, чије је што и од чега је што.

Зависно од тога шта означавају, придеви могу бити:

описни (означавају особину именице уз коју стоје, какво је нешто)

присвојни (означавају припадност именице уз коју стоје)

градивни (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје)

Придеви имају облике за мушки, женски и средњи род.
Придеви као и именице, имају једнину и множину

Примери:
Описни придеви:

висок (човек), румена (јабука), сиромашна (земља), стеновита (обала), повољан (положај)...

Присвојни

дедина (кућа), мајчин (осмех), Зоранов (пријатељ), школско (двориште), градски (парк)...

Градивни

дрвена (колиба), кожни (каиш), сламни (шешир),

Именице и придеви

Већ смо видели да именице могу настати од глагола - ГЛАГОЛСКЕ и бројева - БРОЈНЕ.

Међутим, и од именица могу настати друге врсте речи. На пример, ПРИДЕВИ.

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

Придеви, који се придевају именицама да означе коме или чему припада у својину оно што именица значи, зову се   присвојни придеви.

Ови се придеви граде од имена оних лица или оних ствари којима припада оно што именица значи:

Примери:

очева сабља;

сестрино плетиво;

чобански пси;

сеоски биров;

Ђурђева Јерина;

материно млеко;

детиња храна;

Присвојни придеви настали од властитих именица пишу се великим словом када се  завршавају наставцима   -ов, -ев, -ин.

Присвојни придеви настали од властитих именица пишу се малим словом када се  завршавају наставцима -ски, -чки, -шки.

И још обновите врсте реченица и глаголе, али, то је, обично ученицима најлакше.

Извор:уџбеници од 1. до 4. разреда и Весела школа

Још линкова ка чланцима, вежбицама и задацима разврстаним по разредима можете пронаћи на следећим линковима:   
1. разред,
2. разред, 
3. разред, 

4. разред.