*Србија кроз векове - територија и владари: Стефан Немања, Стефан Првовенчани и Растко Немањић (свети Сава)

Драги четвртаци, док усвајате градиво из природе и друштва о Србији у прошлости, ево мале помоћи: 

Стефан Немања (1113-1200) 

Стефан Немања је родоначелник најпознатије и најбројније српске династије. Најзначајније дело Стефана Немање је обједињење, организовање, јачање и проширивање српске државе. Одликовао се вештом и мудром државном политиком, дипломатским способностима и пожртвовањем за интересе државе, вере и нације.

Током владавине показивао је изузетну бригу, пажњу и љубав према нашем народу. Након што је напустио престо и предао га свом сину Стефану Првовенчаном, уз благослов млађег сина Растка, потоњег Светог Саве, отишао је на Свету Гору, обукао монашку ризу и примио монашки чин, добивши име Симеон. Упокојио се на Светој Гори, оставивши Српству своју задужбину Грачаницу и Хиландар. „У лето 6708, месеца фебруара у 13 дан к вечном преложи се блаженству наш отац Симеон, заветом оставив манастир овај на мени.“ Записао је Свети Сава 1200. по Христу. (6708 – 5508 = 1200)

Стефан Немања као да је оставио завет свим владарима наших династија, како се мора и ваља, са пуно достојантсва, љубави и пожртвовања, препустити престо новоизабраном владару српске државе, настављајући живот мирно, спокојно и скромно, да би он у држави и власти потврдио да прво њему, а затим и сваком другом великашу, властелину, племићу, чиновнику и утицајном човеку, треба да су увек поуздано важнији општи, национални и државни интереси, изнад сваких личних интереса, мотива и захтева.

Стефан Немања

Стефан Првовенчани

25. марта 1196. - Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану. На одлуку је пресудно утицало то што је у Ромеји (Византија) 1195. на престо дошао цар Алексије III, чија је ћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процена да је Стефан способнији да управља државом. Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217, због чега је назван Првовенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се око 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, дигавши је у ранг архиепископије.

После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византијског цара Исака II Анђела. На Државном сабору код Петрове цркве у Расу 1196. Стефан Немања се одрекао престола, остављајући га средњем сину Стефану, а сам се замонашио. Старији син Вукан је постао удеони кнез Дукље, док се млађи, Растко, још раније замонашио и узео име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије).

Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом између 1202. и 1204. године. Када су крсташи Четвртог крсташког рата освојили Цариград, слаби византијска моћ, али расте Бугарска. Када су Бугари почели да освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан, уз посредовање млађег брата Саве, потписали су споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез „југозападне Србије“.

Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком млетачког дужда Енрика Дандола . За време сукоба Бугара са крсташима, Стефан је освојио Ниш, Врање и Полог. Бугарска и Латинско царство ушли су у савез против Србије, али су претрпели пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео, кога је тадашњи српски архиепископ Сава покушао да одговори од напада, али га је слуга убио у кревету (ово се тумачило као чудо светог Саве). Како му Бугари и Латинско царство више нису представљали опасност, а са Угарском је имао пријатељске односе, једина опасност је претила са југа од Епира. Стефан је зато своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе.

Стефан је тражио од папе венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина. Први пут је затражио круну од папе Иноћентија III још 1204. године, али се томе успротивио Вукан Немањић који је у Зети носио стару дукљанску круну зетских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Због тога је и дошло до сукоба између браће који се завршио коначним Вукановим поразом. Приликом другог тражења круне 1217. године, папа Папа Хонорије III је одговорио позитивно и послао круну. Сава је овенчао (крунисао) Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани. Папска круна је представљала међународно правно признање Србије као независне државе. Две године касније, Сава Немањић је успео да од патријарха у Никеји издејствује аутокефалност Српске православне цркве, па је Рашка стекла још једно велико признање.

Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, а такође је написао „Житије Светог Симеона“, биографију свог оца Стефана Немање.

Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег српског архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку, под именом Ренијера.

Српска православна црква га прославља као преподобног сваког 24. септембра тј. 7. октобра по новом календару.

Растко Немањић - свети Сава

О светом Сави много тога знате, али, није на одмет да посетите и следеће странице:

Растко Немањић - само ће вас истина ослободити

 О светом Сави - историјска библиотека

Презентација о светом Сави

Света Гора (Атос)

Школска слава

Задужбине Немањића

Српски владари од 12. до 15. века  - из базе КРЕАТИВНЕ ШКОЛЕ