*ЈЕДАН КИШНИ ДАН - састави ученика 2. разреда

"Pobeđuju oni koji misle da to mogu." (R.W Emerso)

Један кишни дан

   Била је субота. Спремао сам се да са другарима идем на фудбал. Радовао сам се заказаној утакмици.

     Бацио сам поглед кроз прозор. Напољу се смрачило, тамни облаци су заклањали Сунце и претили јаком кишом. Страшно сам се разочара!  Ништа од утакмице! Морам остати у кући.

     Наставио сам да посматрам кроз прозор. Уморни људи су жирили са својих њива. Желели су да се на време склоне од кише.

Киша се некеко брзо спустила на земљу. То је био прави пљусак. Гледао сам како ветар савија младе гране дрвећа а киша удара у мој прозор. Врапци се посакривали испод стрехе. Бака је журила да сакупи веш са жице а дека баштенску гарнитуру.

    Цео дан је падала киша. Нисам могао изаћи из куће. То ми је веома тешко пало. Али, ја знам да после кише долази Сунце и унапред му се радујем.

(НИКОЛА МИТИЋ)

Један кишни дан

     Била је недеља. Дан створен за дечје игре и несташлуке. Зато сам решила да устанем раније. Али, када сам устала, дочекало ме је изненађење! Грмело је, севало... Бојала сам се !  Затим је почела да пада крупна досадна киша.

    Небом су пловили тмурни сиво-црни облаци. Смрачило се и ако је јутро.  Напоље нисам смела. Могла сам само посматрати природу кроз прозор. На путу су се формирале многобројне баре. Било је и отисака ногу малобројних пролазника у блату поред пута. Ваљда су желели да обиђу баре, па су упали у блато.

     Тата је рекао да ће ова киша падати цео дан. Одустала сам од изласка напоље и определила се за компјутерске игрице.

(ЕМИЛИЈА РАДЕНКОВИЋ)

Један кишни дан

    Неколико дана пада досадна киша. Крајње је време да престане. Лежао сам у кревету и размишљао шта бих могао данас да радим. Искрено се надам да данас неће бити кише. Али, да проверим!

     Устао сам из кревета и пришао прозору. Несташне кишне капи су већ почеле да ударају у мој прозор.  Затим је кренуо још јачи пљусак. Низ улицу су текле блатњаве баре. Дуго сам тако стајао и посматрао како аутомобили на све стране распрскавају воду из тих бара. Нисам био одушевљен овом кишом. Пропашће нам договор за данашњу игру.

    Моји родитељи су се јој радовали због биљака у повртњаку и на њиви које су засејали. Покушао да пред њима не покажем своје разочарење. Решио сам да ипак изађем напоље. Вода је текла на све стране и убрзо сам био сав мокар. Ипак сам се вратио у своју собу и узео књигу са народним бајкама. Тако ће ми брже проћи време док киша не престане.

(РАДИСАВЉЕВИЋ ВЕЉКО)