*Писање састава – како помоћи деци да лакше и боље напишу састав

Život  je  sreća – zasluži  je.

,,ПИСМЕНОСТ ЈЕ У СВОЈОЈ  БИТНОСТИ: ПРОНАЋИ АДЕКВАТНУ,  НАЈБОЉУ,  ЈЕДИНУ И НЕЗАМЕНЉИВУ РЕЧ, КОЈА ДО МАКСИМУМА ВЕРНО СВОЈУ СТВАРНОСТ ,,СТВОРИ'' '',   

 Стана Смиљковић и Славка Стојановић у ,,Корак по корак ка бољем писању''

Ученици основношколског узраста на сваком часу говоре, читају и пишу да би се лепо и течно усмено и писмено изражавали.

Учење писања је као учење вештине плетења, пливања, шивења и зато на њему треба радити.

Пре свега, ученици морају што више да читају књиге примерене њиховом узрасту, саставе других ученика ... и бележе оно што им је занимљиво. Све што се од добрих писаца научи, побољшава стваралачке способности детета.

Добро би било да воде свој дневник, јер ће ту описивати оно што су доживели.

Деца ће увек  лакше писати о ономе што им је познато, јасно, што виде, мисле, осећају, што су доживела.

 Најбоље се описују догађаји у којима се емоционално и чулно учествује.

То би учитељи, наставници и родитељи требало да имају у виду када задају ђацима писање састава.

 Пре писања  кроз разговор код детета пробудити сећање на нешто, подсетити на дететова осећања везана за тему описа  (ако не може бити очигледно).

Да би написали добар састав, ученици такође морају добро познавати правописна и граматичка правила. Тако ће лакше пронаћи и одабрати језички израз.

Никако не почињати све реченице на исти начин (могу се узети речи са сличним значењем).

Написан састав се мора више пута прочитати да би се уочиле и исправиле евентуалне грешке.  Писменост као учење, вештина и стваралачка навика, стиче се једино праксом писања.

Помоћ детету у писању састава може бити вежба која има три фазе:

1.          Просторна и временска локација

Описивање не сме да се сведе на сувопарно и неповезано набрајање особина онога што је тема састава. Потребно је да се предмет, биће, појава одреди у простору и времену, па да се успостави веза са оним што је (га) окружује.

 На пример:

,,У нашој учионици налази се и....''

,,У својој коси Весна је имала...''

,,Тог зимског јутра...''

,,На заласку Сунца...''

,,На кухињском стилу међу осталим прибором за јело, тог јутра...''    ........

2.          Описивање битних својстава

Ово је најважнија фаза. Није довољно да се само саопшти како је нешто велико или мало; лепо или мање лепо; оваквог или онаквог облика или боје, мириса, укуса.

Добро би било да се дете научи да основне особине доведе у везу са другим сличним појмовима, да упоређује.

Тако се у процесу мишљења уводе: нове везе и  супротности, памћење, асоцијације;

Тако описан појам ,,оживљава'' у ученичкој свести јер мења положај у простору и времену.

Ово је одличан начин да се богати ученички речник и повећава његова изражајна моћ.

Примери:

,, Личи на ...''

,,Велико је као ...''

,,Има сличан мирис ...''

,,Када лежи, не разликује се од ...''

,,Скоро исти укус има као ...''   .....

3.          Одређивање основних функција

Пошто су описане спољне особине, треба указати и на оне које су скривене или нису довољно описане.

То се чини највише на основу ранијег искуства. Таква запажања често имају улогу резимеа.

На крају, треба додати да је веома важно пре писања састава сачинити план (редослед) .

Тако ће састав бити заиста уобличен, све ће у њему бити повезано.

,,Пред великим делима речи су сувишне''.

Како написати писмени задатак

САВЕТИ ЗА БОЉЕ ПИСАЊЕ

Још различитих текстова намењених, пре свега родитељима,  можете наћи  ОВДЕ