1.
ХОР - Песмица: Добродошли, прваци
2.
Из Буквара:
Petlicu pevacu
Sutra me probudi
Pre nego sto ptice
Iz gnezda poskacu ,
Pre dece i ljudi
Vikni glasom jasnim
Prvi dan u skoli
Da ti ne zakasnim
3.
MUKE ĐAKA PRVAKA
Kad dođoh kući
prvi dan iz škole,
svi me redom ljube
obrazi me bole.
Dođe mi tetka,
dođe mi baka.
Kažu na čast
zbog đaka prvaka.
Olovke, sveske
boje i rezači.
Gumice, flomasteri
i razni uvijači.
Sve je to lepo,
svašta su mi dali,
samo znanje kažu
jedino mi fali.
A do znanja znam
da dalek je put.
Pustite me sada,
jer sam vrlo ljut.
Pričate o knjizi,
pričate o znanju,
a ja samo mislim
o lopti i igranju.
(Žaklina
"Nina" Suvajac)
5. NEMOJ,JASNA
ANA-Ide mama ulicom i
govori Jasni:
MAMA- Nemoj, Jasna, da gledaš levo.
ANA-Ide mama ulicom i govori Jasni:
MAMA- Nemoj, Jasna, da gledaš desno.
ANA-Ide mama ulicom i govori Jasni:
MAMA- Nemoj, Jasna, da gledaš gore.
ANA-Ide mama ulicom i govori Jasni:
MAMA- Nemoj, Jasna, da gledaš dole.
ANA-Ide Jasna ulicom i žmuri. Kad odjednom - bup!
Jasna se spotakla i pala.
Stoji mama na ulici i govori Jasni:
MAMA- Zašto si, Jasna, pala?
ANA-Sedi Jasna na ulici i govori mami:
JASNA- Zato što nisam gledala ni levo, ni desno, ni gore, ni dole.
6.
Школа за баке
Јутрос у тролејбусу ситуација страшна:
Баки је на леђима школска ташна!
Бако, бако, видех ствари свакојаке,
ал још не видех школу за баке!
Слушај, дете, ове речи моје:
Школе за баке не постоје,
већ у оне ствари свакојаке
додај да, у школу, баке
воде своје унуке прваке!
Милош Стефановић
7.
Све је могуће
Све је могуће, све је на дохват руке,
зато децо оловке у руке!
Пишите и учите нова слова,
може се до звезда, може до снова!
Јер пут је широк, пут је отворен,
пут се знањем осваја, за учење је створен!
Сваки корак је важан и има сврху,
и сваки корак води ка врху,
а на врху су речи поруке:
Све је могуће, све је на дохват руке!
Милош Стефановић
9.
PISANJE SLOVA - Tatjana Djulinac
|
Pisanje se brzo uci,
pisati zna ruka svaka bila leva ili desna, slova pise za prvaka. A slova su bistra, tecna, poput vode sto se pije. Vuk ih stvori da su vecna, s njima glave pismenije. Ko u svakoj dobroj kuci gde postoji kakav red, o slovima treba reci da imaju redosled. Redosledu ime dali, to verujem da ste znali. U AZBUCI ona stoje i trideset mesta broje.
10. LEPO PISANJE
ANA-A za ovo što se desilo Jasni i što ću vam sad
ispričati nije bila kriva samo Jasna. Kriva je bila njena - leva ruka. Ali
šta možeš svojoj ruci? Ne možeš se s njom ni posvađati, ni istući je, jer to
je ipak - tvoja ruka. Ne možeš joj se čak ni isplaziti - to bi bilo kao da si
se sam sebi isplazio. Ništa joj ne možeš prosto zato što je to tvoja ruka. A evo šta se Jasni desilo.
Učiteljica je rekla da u školi mora da se piše desnom rukom. Ali Jasna - levom. Naravno to se nije moglo. Sva deca pišu desnom rukom, sva deca pišu s jedne strane na drugu, a Jasna piše levom rukom, Jasna piše s druge strane na jednu. Onda je učiteljica rekla:
UČITELJICA - Moraš desnom!
ANA-To je bilo strašno teško. Jer Jasnina desna ruka nije umela čak ni da drži olovku a pogotovo nije umela da piše. Ali Jasna je tako uradila. Jasna na kraju uvek posluša dobre savete. I tako, eto, donela je svoj zadatak "lepo pisanje" da učiteljica pogleda. A ona: UČITELJICA- A šta je ovo, Jasna? JASNA- Pa, moj zadatak. UČITELJICA- Ovo? Ovo je nešto ružno, ovo nije zadatak. JASNA- Znate, to je... to je takav moj rukopis. UČITELJICA- Ali molim te, ovo nije rukopis. Pogledaj! JASNA- Izvinite, ali jeste. To je moj rukopis - rekla je Jasna tvrdoglavo. Bilo joj je krivo što učiteljica ne priznaje njen rukopis. UČITELJICA- Ovo može da bude samo medvedopis - reče na kraju učiteljica vrlo ubeđeno, a Jasna uzvrati isto tako ubeđeno: JASNA- Ne, nije medvedopis. UČITELJICA- Ali pogledaj opet, ovde svako slovo ima po nekoliko krakova. Tako nismo učili, pa nikako ne može da bude tvoj rukopis. A ako nije tvoj rukopis i nije medvedopis, onda je stonogopis. JASNA- Nije. UČITELJICA- Onda je svrakopis. JASNA- Nije. UČITELJICA- Ma kako nije? JASNA- Tako. Nije ga pisao medved, nije ga pisala stonoga pa nije stonogopis, i nije ga pisala svraka pa nije svrakopis. Pisala sa ga ja i onda je - onda je JASNOPIS. 12. ĐAK PRVAK Pre škole predškolac u školi školarac prvo sam prvarac pa onda drugarac Posle sam redarac knjižica čuvarac naučim slovarac pa kući bećarac
ANA-Devojčice iz naše ulice napisale su preko tarabe
veliku tužbu:
DEVOJČICA-"Svima koji nose pantalone. Molimo da nas više ne vučete za kike. Devojčice" ANA-Dečaci ispod toga odgovaraju: DEČAK-"A mi vas molimo da ne budete tužibabe. Dečaci" ANA-Neko je na kraju presudio: "A mi molimo i jedne i druge da se ne svađate nego da živite kao dobri drugovi i da idete ulicom bez vike. Svi ljudi iz naše ulice Svi ljudi iz našeg grada Svi ljudi iz naše Republike." |
To sve trebamo da ucimo za predstavu
ОдговориИзбриши