*Нешто о учитељицама

,,Познавати друге је мудрост; познавати самога себе је врхунска мудрост.'' Лао Це

Колеге учитељи све ово могу само претворити у мушки род, па да буде: ...о учитељима

Kako učiteljica kaže

Ja: Dete idiote, ne piše se tako LJ! 

Brat: Piše se, rekla tako učiteljica! 

Ja:Ma pusti nju, ima završenu višu žena, nemoj se učiti pogrešno, daj svesku da ti pokažem. 

Brat: Neeee daaaaaam, vraaaaćaaaj sveeeeskuuuuu, reeeekla učiteljica da se piše tako, maaaaaaaaaaaaaammmaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! 

Моја учитељица

...особа коју памтимо кроз читав живот... 

...она је та која нас је увела у тајне слова и бројева,

 ...она је та која нас је научила шта је цеста , а шта улица, 

...она је та због које смо знали главне градове, ријеке и ријечне сливове, 

...она је та која је ако треба и фудбал играла са нама, 

....она је та због које смо схватили да је живот једна обична игрица,  

...она је та коју смо доживљавали као страх и трепет а вољели је као члана породице, 
...она је та код које смо научили више него у цијелом даљем школовању, 

...она је та која нас је учила да не цинкамо никад другове, јер је другарство нешто најљепше и најбитније, док су нас остали учили да је цинкање добро и пожељно, да то није издаја већ да је то нормално... 

 ...она била та код које би нас било срамота да дођемо а задаћу нисмо урадили, касније нас је бољела брига с` чим пред наставнике, с` чим пред "профане", 

... она је та са којом би могли попричати о свакој теми а заузврат добијемо искрен одговор , 

...она је та која нас је доживљавала као своју дјецу па чак и ако своју није имала, 

...она је та коју ћемо памтити кроз читав живот, а наредне наставнике, професоре, магистре, докторе-заборавимо врло брзо када их "пређемо", школу завршимо а своје прваке код учитељице спремимо... 

...једна је учитељица...
(ВУКАЈЛИЈА)

Учитељица

Ко нас првим словима учи?
Ко нам чари бајки показује,
да нас сутра у животу не мучи
математика,српски и друге науке?
Ко нам кроз осмех знање дарује?
Ко нас учи како бити фин,
прашта несташлуке и стално показује
како је бити добра кћерка или син?
Једва чека да седнемо у клупе своје,
да нас новим знањем дарује.
Са осмехом увек нас дочекује,
Учитељица наша то је.

(ђачки рад)

Лазар Антић

Учитељици с љубављу

Учитељица је наша мила,
добра је као добра вила,
то су најмилија дечја бића
јер им пружају нова открића.

У своја крила она нас је свила,
знањем нас моћним обдарила,
а са тим знањем ми ћемо моћи
у средњу школу касније поћи.

Мудрост нам је она открила,
на пут око света повела,
а на том путу око света
откривена је дечија планета.

На тој планети учитељица влада,
знање и љубав показује нама,
а ми срећни и знања жељни
за нове победе смо спремни.

MOJOJ UČITELJICI 

Jedna riječ , HVALA
dosta nije
za svu dobrotu
što se u vama krije.
Niti godine mogu
izblijediti
ono što sam od vas
uspio naučiti.
Ne samo brojke,
slova i znanje,
već nešto puno više;
Naučio sam voljeti sebe i druge,
sada se pozdravljam s vama
srcem prepunim tuge.
Na rastanku neću plakati
niti ću  suze liti,
s velikim osmijehom obećavam;
"Nikad vas neću zaboraviti!"

Preuzeto sa: Lukin portal za djecu i obitelj

СТАРА УЧИТЕЉИЦА

Нова учитељица

замењује час.

Гледамо у клупе

док шета крај нас.

И данас. И сутра.

Остаће и даље.

Поздраве нам стара

из болнице шаље.

Нова лепо прича.

У пуној је снази.

Ал' Драгице нема

да осмехом мази.

Нова, пуна знања,

много ће нам дати.

Ал' Драгице нема

да нам буде мати...

Нова не зна рећи:

"Душо, злато, цвеће..."

А Драгица можда

више доћи неће.

Договор је пао:

крв би за њу дали!

Али кажу да смо

за то одвећ мали.

Пишемо јој писмо:

"Другарице стара,

воли те и бодри

тридесет другара!"

Време брзо тече.

Пети час се спрема.

Пада модро вече.

А Драгице нема.

Шта је учитељица сањала

Једна учитељица сањала је најстрашнији сан на свету: као прозове она Ђорђа Николића да напише нешто на табли, а то више није Ђорђе него крокодил! Излази из треће клупе прави правцати крокодил!
И учитељица види да је крокодил, али не верује.
– Шта је то, Ђорђе, јеси ли ти ученик или крокодил? Како то изгледаш?
А Ђорђе одговара:
– Молим, учитељице, ја сам крокодил.
И тако се крокодил попне право на катедру.
Учитељица му довикује:
– Ђорђе, буди добар, сећаш се како смо се васпитавали?
А Ђорђе мумла:
– Не сећам се.
– Како да се не сећаш! Децо, сећате ли се ви како смо се васпитавали?  Нека дигне руку ко се сећа!
А деца гледају у бившег Ђорђа, сада крокодила, и нико не диже руку.
А крокодил, као месечар, трепће сањивим очима, испружио руке и иде према катедри, све ближе и ближе ...
И ту се учитељица пробудила.
Кад је дошла у школу, у клупама је чекају њена деца. Сви лепи и нормални. У трећој клупи седи Ђорђе Николић.
– А ти, Ђорђе, тако, а? – каже учитељица Ђорђу. Ђорђе не зна да је био крокодил. Он мисли на нешто друго.
– Молим, учитељице, нисам ја, то је Влада.
– Један од вас двојице био је ноћас крокодил у мом сну.
– Молим, ја нисам!
– Молим, нисам ни ја!
Учитељица их онда све лепо замоли:
– Децо, ако је неко љут на мене, нека ми то слободно каже.
Немојте се претварати у крокодиле јер ме једне ноћи можете и појести!

RASTANAK SA UČITELJICOM

Draga učiteljice,za ove četiri godine naučili ste nas da budemo dobri i pošteni ljudi.Bilo je tu smeha,radosti,a bile su i suze i nestašluci.A vi ste sve to preživeli sa nama.Uvek ste imali strpljenja za nas.Naučili smo prva slova i prve brojeve i mnogo znanja smo stekli zahvaljujući Vama.Zato želim da kažem jedno veliko HVALA!

                                                       Vladimir Dudić