Имао сам верног пријатеља, мачку Цици.
Она је имала жуто-белу длаку, симпатичну
њушкицу и зеленкасте очи. Добили смо је од наших пријатеља.
Живела је у једној кутији испред
подрума. Повремено је улазила у подрум и пела сена поткровље моје куће. Мачке
су сваштоједи, али моја Цици је највише волела месо и другу масну храну.
Веома вешто је ловила мишеве када
се случајно појаве у нашем дворишту. Сви смо је волели, мазили и према њој се
понашали лепо. Хранили смо је и неговали.
Једног дана моја Цици је
нестала, изгубила се. Узалуд смо је свуда тражили, као да је у земљу пропала.
Сигурни смо да јој се нешто страшно догодило, јер нас она никада не би
напустила. Била је мој верни пријатељ.
Свима у кући још увек недостаје,
јер смо је много волели
(2. разред)
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.