14. januar
(Priredila: Milena D.)
|
Postavljeno pitanje je samo deo jednog velikog pitanja
koje stotinama godina zaokuplja svet. To je pitanje računanja vremena ili,
narodski rečeno, pitanje kalendara. Hrišćanstvo je nastalo u vremenu kada se
u celom, tada poznatom svetu, vreme računalo prema Julijanskom kalendaru (po
rimskom Juliju Cezaru, iz I veka pre Hrista). Po tom kalendaru su
ustanovljeni i svi hrišćanski praznici, odn. događaji iz života Gospoda Isusa
Hrista i istorije Njegove Crkve. U prvim vekovima hrišćanstva posebna pažnja bila
je posvećena pitanju praznovanja Vaskrsa hrišćanske Pashe, i ostalih
"pokretnih" praznika.
U XVI veku posle Hrista papa Grigorije VIII izvršio je reformu do tada
važećeg Julijanskog kalendara, tako što je iz njega izbacio 11. dana koji su
se nakupili zbog nepodudarnosti kalendarske i astronomske godine. Taj novi
kalendar se po papi Grigoriju nazvao Grigorijanski kalendar. A kako je on
nastao pod uticajem rimskoga pape, i uglavnom odmah bio prihvaćen od strane
rimokatoličkog Zapada, pravoslavni Istok je ostao prema njemu rezervisan i
nepoverljiv (ne bez razloga), te je tako nastala razlika u praznovanju onih
hri-šćanskih praznika koji su vezani za određene datume, kao Božić, Nikoljdan
i td.
Za običan svet to je postala "glavna", jer svima jasna i vidljiva,
razlika između rimokatolika i pravoslavnih. Vremenom (za oko 300. godina)
razlika od 11 dana narasla je na 13 dana koja i do danas postoji izmeću
starog (Julijanskog = pravoslavnog) i novog (Grigo-rijanskog = katoličkog)
kalendara.
Stotinama godina to uglavnom nije nikome smetalo. Svako je živeo u svojim
oblastima, držao se svoga kalendara i po njemu slavio svoje praznike. No,
kada je počelo kretanje naroda, političke i ekonomske migracije, i pomeranja
s jednog mesta na drugo, a naročito stvaranjem novih država posle I svetskog
rata, razlika u kalendaru postala je ozbiljna smetnja za političke,
diplomatske, a naročito ekonomske odnose među narodima i državama.
Kako je početkom ovoga veka Zapad bio, ljudski gledano, kulturniji i
napredniji, to je prihvatanje novog, Grigorijanskog kalendara, bio vidljiv
znak uključivanja u napredne svetske tokove. Tu je došlo do raskoraka između
mladih novostvorenih država (kakva je bila i Kraljevina SHS, kasnije
Kraljevina Jugoslavija) i Pravoslavne Crkve u tim državama, koja je iz
opravdanih razloga nastojala da ostane pri starom računanju vremena.
Prelaskom i nekih pomesnih crkava na novi kalendar početkom dvadesetih godina
ovoga veka (Kao Vaseljenska Patrijaršija, Grčka, Rumunska i neke druge
pravoslavne crkve) dovodilo je do velikog haosa u bogoslužbenom crkvenom
krugu godine.
Tako, i kada je novostvorena država Južnih Slovena, nastala posle I svetskog
rata, prihvatila Novi kalendar za svoju administraciju, Srpska Pravoslavna
Crkva zadržala je za svoju unutrašnju upotrebu stari Julijanski kalendar, kao
što su činile i neke druge pomesne pravoslavne crkve (Ruska, Bugarska,
Jerusalimska).
Tako je došlo da u jednoj državi, jedan deo stanovnika rimokatolici - Hrvati
Božić slave 13. dana pre od pravoslavnih Srba. Što važi za Božić (koji se
slavi 25. decembra), važi i za sve ostale praznike, pa i za Novu godinu. I
tada je kod Srba nastala pometnja u glavi. Ceo građanski njihov život (od
rođenja do smrti), i svi poslovni odnosi građanskog karaktera, računati su i
određivani po novom sada nazvanom: državnom kalendaru, dok je njihov verski
život i svi crkveni praznici ostali po starom crkvenom kalendaru. I tako se
desilo da su Srbi počeli govoriti da svetog Nikolu slave 19. (umesto: 6.)
decembra, Božić 7. januara (umesto: 25. decembra) i td, što je skroz
pogrešno.
Pa kako smo povodljivi i neotporni na tuđinske uticaje, iako pravoslavni
Božić slavimo po starom kalendaru, mnogi (danas skoro svi) Srbi svečano slave
i državnu (rimo-katoličku) Novu godinu, koja pada na sedam dana pre pravoslavnog
Božića. A kako smo ipak ostali pravoslavni narod, mi posle našeg Božića
slavimo i Pravoslavnu Novu godinu. Kako su ovu Novu godinu u Jugoslaviji (onoj
staroj), slavili isključivo samo Srbi ona se u narodu počela nazivati i
SRPSKA NOVA GODINA, što je takođe veoma pogrešno, jer nju slave i svi oni
pravoslavni narodi koji su u crkvi zadržali upotrebu starog Julijanskog
Kalendara, kao i mi Srbi.
Tako smo, nadamo se, ukratko, odgovorili na pitanje zašto se "Srpska
Nova godina" ne slavi istoga datuma kao i državna. U stvari, ona se slavi
istoga datuma, a to je UVEK 1. januara, ali ne i istoga dana, pošto po Novom
kalendaru 1. januar dolazi 13 dana ranije.
I još ostaje pitanje: Kako tu našu (srpsku) Novu godinu obeležiti ili
proslaviti?
Istinski pravoslavnom Srbinu (koji nije to samo po imenu i krštenici) odgovor
je jasan i bez našega odgovora. On zna da Božiću prethodi POST od šest
nedelja, da uvek dolazi Božić, pa Nova godina. I onaj koji to zna neće
proslavljati NI NA KOJI način rimokatoličku (ili državnu) Novu Godinu (sem
neodlaskom na posao ako je zaposlen u nekom preduzeću), nego će to za njega
biti običan dan kao i svi ostali, pre svega dan posta i pripreme za veliki
praznik Božića kada slavimo rođenje na zemlji Sina Božijega. A svoju
pravoslavnu (ili ako hoćete SRPSKU) Novu godinu, proslaviće molitveno i
svečano kao i svaki veliki hrišćanski praznik. Ne u prejedanju i opijanju, ne
u grehu i ludovanju, nego pobožno i molitveno, kako u navečerje Nove godine
tako i na sam dan, kada se slavi i sveti VasilijeVeliki.
Toga dana će otići u crkvu, prisustvovati Službi Božjoj i posebnim molitvama
koje su određene da se na taj dan čitaju, a u kojima se sveta Crkva moli da
nam Nova godina bude Bogom blagoslovena, da nas u njoj Gospod sačuva od svake
napasti, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, mača, najezde tuđinaca i
međusobnog rata i td. i da nam bude plodonosna i berićetna. Ako do sada nismo
osetili sladost i lepotu ovakvog načina dočeka i proslavljanja Nove godine,
probajmo, i uverićemo se da će nam Nova godina zaista biti i nova i bolja
nego sve do sada.
Mir Božji! Hristos se rodi! Srećna i Bogom blagoslovena
Nova godina.
Tekst je preuzet sa web sajta: http://www.saintnicholas-hamilton.org/
|
БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
Странице
▼
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.