Postovani.....gomila nepotrebnih podataka.....previse informacija.....Ako malo bolje razmislite,priznacete da 60 posto stvari im u zivotu NIKADA nece trebati.Razumem ja vas prosvetne radnike....vi od toga zivite....ali verujte nije gramatika ceo zivot...nisu mnozenje i deljenje od zivotne vaznosti.Naravno osnovno treba znati ali muciti i preopterecivat decu ovakvim gradivom je vrlo ruzno...nehumano i iznad svega suvisno. Srdacan pozdrav od sokirane majke inace po struci doktor medicine.P.S . Upravo zbog posla kojim se ja bavim razumece te da sa punim pravom dajem svoj komentar....sve veci broj dece sa leukemijama...dijabetesom i ostalim obolenjima u cijoj osnovi izmedju ostalog stoji i stres a priznacete da vi...prosvetni radnici velikim delom doprinosite tom stresu.Razmislite o svemu sto sam napisala...narano dobronamerno.
Поштована, од 20.3.2014. обично не објављујем коментаре анонимних посетилаца, али, пошто је нама, учитељима свака повратна информација важна, а Ваш коментар је специфичан, објавила сам га. У праву сте, када говорите о обимности градива. Опет, морате знати да постоје одређени стандарди и исходи које тежимо да остваримо. Наравно, неће сва деца имати исте резултате и ми то од њих и не тражимо (тај притисак да морају, све чешће доживљавају од родитеља), али требало би да овладају основним рачунским операцијама и да усвоје основна граматичка правила. Ови тестови се раде на неколико часова (таква је била замисао колегинице) и циљ је да се испита предзнање сваког ученика појединачно. На основу резултата на иницијалном тесту ми планирамо активности и задатке по нивоима да би сва деца могла да постигну задовољавајуће резултате (то је наш начин да избегнемо притисак и стрес). Због рада на индивидуализацији до 4. разреда деца и не добијају јединице, а и двојке су ретке оцене. Увек ми је било важније да ученике оспособим за логично размишљање, откривање и успешно проналажења потребних информација него да у главама ,,држе'' што више информација. Искрено, ни мало ми није пријатно када чујем да ја својим радом доприносим стресу код деце... Значи, Ваш коментар ме ни у ком случају није оставио равнодушном, већ ме је навео на размишљање и преиспитивање (Да ли ја у жељи да што професионалније одрадим свој посао некада и претерам? Поставићу себи ово питање пре сваке контролне вежбе). Верујем да ће се већина мојих колега осећшати слично. Иначе, да би зарадили своју плату (од које, узгред буди речено, баш и не може да се прживи) не морамо ми да састављамо овакве тестове (који нам не ,,улазе'' у плату), већ да дамо деци готове (који су још обимнији и захтевнији), па ко шта уради. Тада би неко други био крив, а нама би савест била чист. Ја не знам колико Ви година имате, али, пошто имате дете основношколсог узраста, рекла бих да сте и Ви били ученик у школском систему врло сличном овоме (битна разлика је што је тада било много више кажњавања, чак и физичког које би требало да представља баш стресну ситуацију за дете) и дошли до докторске дипломе (што је за свако поштовање). Срдачан поздрав!
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав! На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме. Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.
Postovani.....gomila nepotrebnih podataka.....previse informacija.....Ako malo bolje razmislite,priznacete da 60 posto stvari im u zivotu NIKADA nece trebati.Razumem ja vas prosvetne radnike....vi od toga zivite....ali verujte nije gramatika ceo zivot...nisu mnozenje i deljenje od zivotne vaznosti.Naravno osnovno treba znati ali muciti i preopterecivat decu ovakvim gradivom je vrlo ruzno...nehumano i iznad svega suvisno. Srdacan pozdrav od sokirane majke inace po struci doktor medicine.P.S . Upravo zbog posla kojim se ja bavim razumece te da sa punim pravom dajem svoj komentar....sve veci broj dece sa leukemijama...dijabetesom i ostalim obolenjima u cijoj osnovi izmedju ostalog stoji i stres a priznacete da vi...prosvetni radnici velikim delom doprinosite tom stresu.Razmislite o svemu sto sam napisala...narano dobronamerno.
ОдговориИзбришиПоштована, од 20.3.2014. обично не објављујем коментаре анонимних посетилаца, али, пошто је нама, учитељима свака повратна информација важна, а Ваш коментар је специфичан, објавила сам га.
ИзбришиУ праву сте, када говорите о обимности градива. Опет, морате знати да постоје одређени стандарди и исходи које тежимо да остваримо. Наравно, неће сва деца имати исте резултате и ми то од њих и не тражимо (тај притисак да морају, све чешће доживљавају од родитеља), али требало би да овладају основним рачунским операцијама и да усвоје основна граматичка правила.
Ови тестови се раде на неколико часова (таква је била замисао колегинице) и циљ је да се испита предзнање сваког ученика појединачно. На основу резултата на иницијалном тесту ми планирамо активности и задатке по нивоима да би сва деца могла да постигну задовољавајуће резултате (то је наш начин да избегнемо притисак и стрес).
Због рада на индивидуализацији до 4. разреда деца и не добијају јединице, а и двојке су ретке оцене.
Увек ми је било важније да ученике оспособим за логично размишљање, откривање и успешно проналажења потребних информација него да у главама ,,држе'' што више информација.
Искрено, ни мало ми није пријатно када чујем да ја својим радом доприносим стресу код деце...
Значи, Ваш коментар ме ни у ком случају није оставио равнодушном, већ ме је навео на размишљање и преиспитивање (Да ли ја у жељи да што професионалније одрадим свој посао некада и претерам? Поставићу себи ово питање пре сваке контролне вежбе). Верујем да ће се већина мојих колега осећшати слично.
Иначе, да би зарадили своју плату (од које, узгред буди речено, баш и не може да се прживи) не морамо ми да састављамо овакве тестове (који нам не ,,улазе'' у плату), већ да дамо деци готове (који су још обимнији и захтевнији), па ко шта уради. Тада би неко други био крив, а нама би савест била чист.
Ја не знам колико Ви година имате, али, пошто имате дете основношколсог узраста, рекла бих да сте и Ви били ученик у школском систему врло сличном овоме (битна разлика је што је тада било много више кажњавања, чак и физичког које би требало да представља баш стресну ситуацију за дете) и дошли до докторске дипломе (што је за свако поштовање).
Срдачан поздрав!