Позно јесење јутро
Освануло је сиво и хладно позно јесење јутро. Као
једна стара дама јесен се спрема да нас напусти ускоро.
Ветар
свира своју мелодију између голих грана. Лишће лепрша и пада на земљу. Последњи
и најхрабрији листови још се одолевају ветру.
Киша
непрестано пада, чују се тупи ударци
крупних капи по асфалту. Ретке и промрзле птице тужно цвркућу. Једино се детлић
не брине што ће ускоро пасти снег. Из крошње дрвета се чује његов весели звук.
Дани
су с ве краћи и краћи. Поља се рне од преоране земље. Сунце се појави на кратко,
али као да је и њему хладно, па се брзо сакрије. Животиње су све ближе својим
јазбинама.
На
пијаци има много свежег купуса. Само још да дође у наше подруме и бићемо спремни
за зиму.
И док јесен жути, седи и чека мраз, покисли
пролазници журе у топле собе.
Осећам да ће позна и веома хладна јесен ускоро уступити место зими.
(Марта Стефановић, 5. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.