*Први дан у школи

''Деца - то су наше
сутрашње судије''
Горки

         

Шта кажу психолози?  

   Први сусрет са учионицом, учитељем и друговима са којима ће чинити одељење важан је догађај за сваког првака. Овај дан памти цела породица, али немојмо заборавити ко је главни актер ове приче. Нема суза, мама! Ово је радостан дан и не треба првачић да размишља зашто мама плаче, већ о томе шта га лепо и ново чека. Насмејано лице поносног родитеља треба да буде слика коју ће дете заувек носити у срцу.

    После свечаности коју у школи  направе старији ђаци, наш првак улази, са својим новим другарима, у учионицу. Води их учитељица или учитељ и сад имају прилику изблиза да га погледају, чују боју гласа, да осмотре своју учионицу, нове другаре и друга из клупе.

     По повратку нашег првака кући следи први и, мора се рећи, један од најважнијих задатака родитеља – поставити питања. Кроз прва питања : како је било у школи,  како се зове учитељ/учитељица, да ли има у одељењу неког кога познаје из вртића (улице, зграде), са ким седи у клупи, да ли има нешто за домаћи задатак,.. родитељ показује интересовање за оно што се дешава у школи и при том даје детету на значају ( дете схвата да је битан део породице, чим одрасли показују озбиљно интересовање за његово време, мишљење,…). Од овог, првог, дана почиње формирање навике детета да информише родитеље о дешавањима у школи.

    Верујте, када постану старији, биће вам драго што сте од првог дана постављали питања. Питате се, сада, зашто? Одговор је врло лак – кроз њихове приче о друговима, дешавањима у учионици, школи, односима које има са другима, мишљењу о другима, добијате приказ времена када дете није са вама, а дете у вама види одличног слушаоца. Ова навика доноси растерећење и мању бригу када ваш првак оде у више разреде, уплови у воде пубертета,… И даље ће причати  ( бар већи део) онога што се дешава око њега, а тада ћете бити захвални себи што сте од прваг дана школе имали стрпљења да питате и слушате оне све појединости једног школског дана ( Марија је имала плаву машну на хаљини; Јанко је рекао да његов тата зна да вози брод; за ужину је било парче хлеба овооолико дебело и пуно паштете па нисам могао да све поједем; Лаза је јурио Ацу па су пали и учитељица их је обоје казнила; У сали за физичко има црна рупа на поду, Немам ништа за домаћи само 23.страну из математике и да препишем ову песмицу, обојим сличицу за енглески, улетео је врабац кроз прозор учионице па смо га јурили, па је Јована пала и преко ње ја , али нисам плакала, Славица има исту гумицу и свеску као ја, онај из другог разреда,…, учитељица има шарени ланчић, Маја је стално тужна, Петар се увек шутира када играмо фудбал,…. и тако у недоглед) .

(Са блога  ''Веселе клупе'' учитељице Снежане)