*Припрема за полазак у школу

Шта кажу психолози?

Припрема за полазак у школу почиње, заправо, док је дете још у  предшколској установи. Већ тада се у кући воде повремени разговори о школи, од избора школе    до распитивања која учитељица/учитељ ће  наредне године,  када крене дете у школу, преузети први разред, о обавезама које следе,…

      И управо овде се крије могућност да се направи неколико грешака.

    Сасвим је нормално и очекивано да родитељ жели најбоље за своје дете – било би чудно да је другачије. Избор школе ( уколико је могуће избећи “територијални“ распоред ) требао би да буде на основу сазнања о материјалној опремљености школе,  успеха који постижу њени ученици и онога шта нуди као додатне садржаје. Што се тиче учитеља који ће радити са дететом –  не мора да значи да уколико је учитељ „одговарао“детету комшије или рођака, да ће тако бити и са Вашим дететом. Мишљења о просветарима су различита, и уколико није неки екстреман случај, сваки од нас ће децу научити да читају, пишу, рачунају, позитивно размишљају, да се друже, певају,….А деца су прилагодљива, навикну се и на различите типове наставника ( и на оне „строже“ и на оне „попустљиве“ ), и на различите начине учења.  Према томе –ОПРЕЗ! Ако се поведе речи о овим темама, потрудимо се да будући првак не буде учесник нити слушалац у разговору.

     Веома значајна обавеза родитеља у припреми за полазак детета у школу је припрема простора или посебног кутка где ће одлагати играчке, књиге, где ће цртати, прелиставати сликовнице,  проводити време у раду и миру. Када се простор среди, препустити одржавање реда у њему детету. Тиме ће се развијати уредност, тачност, одговорност.

     Ипак, не сме се заборавити да припрема за школу мора бити кроз ИГРУ! Зато се и зове припрема! Вежбају се прстићи да би што вештије баратали оловком ( пример: Нацртати  кловна, кућу,итд.  на листу папира на квадратиће и замолити дете да сваки квадратић боји другом бојом), маказама ( пример: Колаж папир различитих боја да сецкају на што ситније квадратиће од којих ће, лепљењем, правити слику по жељи), лоптом ( „одбојкашко“ додавање, тапкање у месту, кретању,…) Незаобилазно је и „вежбати“ машту!( Врло је лако: Свако вече, пре спавања, прича или бајка, може и песма прочитана из неке старе читанке, а након читања разговор  – па маштати заједно са дететом док сан не отежа капке)  Све ово, као и игре памћења, слагалице, пантомиме,… окупиће породицу у игри а, уједно, припремати за полазак у школу.
(Са блога  ''Веселе клупе'' учитељице Снежане)