*Припрема за тест из српског језика (1. део) - 4. разред

''Постоји само једно добро, а то је знање и једно зло, а то је незнање.''  Платон

Пошто ћемо за неколико дана радити тест из српског језика, четвртаци, ево помоћи. Припремите се што боље!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО

Врсте речи

Реч је скуп гласова или само један глас који има неко значење.
Речима најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења.
Неке речи у нашем језику се мењају а неке не.
У српском језику постоји десет врста речи: пет променљивих и пет непроменљивих

Речи које мењају свој облик:

Именице

Заменице

Придеви

Глаголи и

Бројеви

Непроменљиве речи

Речи које увек остају у истом облику.

Предлози

Прилози

Узвици

Везници и

Речце

Заједничке именице Заједничке именице означавају заједничко име за више бића, предмета и појава, са истим или сличним особинама (пас, слон, мачка, клупа, школа, столица, киша, ветар...). Властите именице Властита имена људи, земаља, градова, река, планина и села јесу властите именице. Оне се увек пишу великим почетним словом.

Великим почетним словом се пишу називи села, градова, држава и њихових становника.
Ако се назив састоји од више речи, сваку реч пишемо великим почетним словом.

Називи књига и часописа пишу се великим почетним словом и обележавају се наводницима.
Ако је назив састављен из више речи, великим почетним словом пишемо прву реч и све властите именице.

Имена народа и припадника народа пишу се великим почетним словом.

Празници су посебни дани у години и њихова имена пишемо великим почетним словом.

Ако име празника садржи више речи, само прву пишемо великим словом.

Називи празника често садрже и неко властито име. Оно се, као и увек, пише великим словом. 

Заједничка имена животиња пишу се малим почетним словом.

Имена  која им се дају по боји или некој другој особини пишу се малим почетним словом.

Ако име животиње настало по боји или некој другој особини постане њено власито име, оно се пишевеликим почетним словом.

У претходним разредима научили сте да именице могу бити:   МУШКОГ,  ЖЕНСКОГ  И  СРЕДЊЕГ РОДА.

Да бисмо одредили род именице користимо речи:      ТАЈ,    ТА,     ТО.

ТАЈ    петао             ТА  кокошка          ТО  пиле

(мушки род)           (женски род)        (средњи род)

ТАЈ   сто                       ТА   столица              ТО    срце

(мушки род)                   (женски род)           (средњи род)

♣

Такође, заједничке именице имају облике за  ♣(кликни)  

                      

једнину  и  (кликни) ♣множину.

У граматици за једнину и множину користимо назив   ♣(кликни)  број.

ПРИМЕРИ:

једнина                            множина

слика                                 слике

јастук                                 јастуци

око                                     очи

ЗАПАМТИ: Властите именице по правилу немају облике за множину, већ само за једнину!

♣ОВДЕ  можете видети како се правилно пишу адресе (име, презиме, улица, село, град)

♣

ДОДАТНА ПОМОЋ: кликни   ♣ ОВДЕ

ИМЕНИЦЕ У РЕЧЕНИЦИ

Именице имају функцију означавања предмета, појава и бића као скупа свих њихових особина.

Овде се подразумевају предмети, бића и појмови уопште, и, посматране као такве, именице су самосталне речи.

Међутим, оне понекад могу бити употребљене и у несамосталној служби, и то у одређеној функцији коју најчешће врши придев.

На пример:  мајка старица, змија отровница, син јединац, путник намерник.

Све ове речи су именице, али једана другу објашњавају и допуњују.

За наслов бајке  ’’Змија младожења’’ узете су две именице које се допуњују.   Целу бајку можете прочитати    ОВДЕ

Субјекат

♣ Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом.

У служби субјекта најчешће су именице, заменице или бројеви  или скупови речи са именицом.

Ана чита књигу. (властита именица Ана у служби субјекта)

Киша непрестано пада.(заједничка именица киша је у служби субјекта)

Двориште моје школе се асфалтира. (у служби субјекта су 2 именице: двориште и школа)

Предикат

Предикат је главни реченични члан.

Предикат означава радњу у реченици, али и стање, збивање или особину.

Предикат и субјекат се увек слажу.

Врсте предиката:

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Ти пишеш. – прост (један глагол: писати)

Ти мораш писати. – сложен (два глагола: морати и писати)

Сложен глаголски предикат, као што се види из примера, има у себи два глагола. Први је увек глагол непотпуног значења и он се мора допунити другим глаголом. Глаголи непотпуног значења су: ВОЛЕТИ, ЖЕЛЕТИ, ЗАВРШИТИ, МОРАТИ, МОЋИ,ПОЧЕТИ, ПРЕСТАТИ, СМЕТИ, СТАТИ, ТРЕБАТИ, ХТЕТИ…

ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ

Именски предикат има два дела:

глаголски део предиката

именски део предиката (предикатив).

Обрати пажњу!

Он је леп.  Предикат: је леп

Глаголски део предиката: је /помоћни глаголи ЈЕСАМ или БИТИ 

Именски део предиката: леп

Именски делови предиката могу бити све именске речи. То је бар јасно: 

именице (Он је дечак.)

придеви (Он је леп.)

заменице (Он је мој.)

бројеви (Он је први.)

Књига је мој најбољи друг.( у служби предиката је именица ДРУГ)

Објекат

Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња.

У служби објекта су најчешће именице и заменице.

Објекат може бити исказан са једном речју или скупом речи.

Објекат – примери

Маја поспрема собу.

Дејан је јуче купио свеску.

Мачка јури голуба по дворишту.

Биљана ће позвати Марију.

Дај ми мало шећера.

Цело јутро маштам о излету

Ужелела сам се колача.

Она се јавила Деајну.

Задовољни смо успехом.

Наслов приповетке ‘’Дјевојка цара надмудрила’’ је реченица. У служби објекта је реч цара.

Бајку можете прочитати  ОВДЕ.

А ево и аудио верзије   ОВДЕ.

АТРИБУТ

Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица.

Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?...

Службу атрибута врше:
☼ придеви,
☼ именице,
☼ заменице и
☼ бројеви,

Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.

Примери именица у служби атрибута:
кошуља на пруге ► пругаста кошуља
огрлица од злата ► златна огрлица
торба ученика ► ученикова торба
уже са брода ► бродско уже

Ушао сам у радњу са вратима од дрвета и прозорима од стакла.

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин вршења радње исказане предикатом.

У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице.

Припадају групи зависних реченичних чланова.

Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,

Прилошка одредба за време

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?

Видели смо се прошлог викенда.

Током недеље учим и спремам се за испите.

Дошла је о Ускрсу.

Видимо се на лето.

Прилошка одредба за место 

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?

Родила сам се у Београду.

Дошао је синоћ са мора.

Састајемо се испред Филозофског факултета.

Идем кући.

Путујемо према Нишу.

Прилошка одредба за начин

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?

Гледао ме је испод ока.

Урадио је то уз велика одрицања.

Разговарамо тихим гласом.

Ово је први део подсетника. Ускоро стиже други део!

ОВДЕ   можете провежбати усмено решавајући тестове.