четвртак, 13. октобар 2022.

*Дечија недеља 2022. године у одељењу 2. и 4. разреда ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река

 ПОНЕДЕЉАК

1. Дискусија на тему ,,Шта ме чини срећним?''


2. Цртежи на тему Дечије недеље ,,Шта детету треба да расте до неба?!''









УТОРАК
1. Радионица - израда паноа у малом ходнику ,,Шта су моја крила?''

2. Цртање на асфалту






СРЕДА
1. Радионица - израда паноа за учионицу




ЧЕТВРТАК
1. Приредба







ПЕТАК
1. Спортске активности

Све наше активности пратио локални Јутјуб канал Бела Паланка
(од 11. минута)





* 46, 47 48, 49. и 50. чланак у часопису ,,Просветни преглед''


петак, 24. јун 2022.

* Учитељица каже...

 


Ја кажем: ,, Имате 10 минута одмора, играјте се у дворишту, не идите у парк, тамо су велики а и блато је''. Све добра деца, деца која никада не би урадила нешто лоше, деца која слушају савете одраслих, деца припремљена да поштују ауторитете... Ипак, више од половине њих ме дочекује са блатњавим патикама. И шта урадити у таквој ситуацији? Рећи ћете;,, Деца су. Пустите децу да се играју. Они воле љуљашке и тобоган.'' Да, и ја тако кажем, али из тог парка ми дођу и са притужбама да их је неко дирао. И опет изигравај судију. И ми то испитамо, изгрдимо онога ко је крив, измиримо се и мислимо да смо завршили, али не! Сутра долази родитељ и исту причу ,,подгрева''.  Али сада прича  није иста;  код куће је испричана друга верзија и она је исправнија! И сви занемарују непослушност с почетка приче. Сви траже правду, казну за онога ко је дирао њихово дете, и то строгу. И увек оно АЛИ.




* Две слике, две реакције на исту ситуацију

 


ПРВА СЛИКА 

Долази дете кући. Мајка га пита: Шта је било у школи?'' Оно се замисли па каже:  ,,Та и та девојчица ми је рекла да сам коза. Мајка одмах скаче: ,,Сад ћу ја да видим са њеном мамом. На шта то личи? Ја дете шаљем у школу да учи а не да га вређају! Шта они тамо раде? Да ли је то неко чуо? Да ли си рекла учитељици?'' Дете већ збуњено: ,,Нисам, нисам смела да ми се учитељица не би љутила'' Мајка: ,,Да се љути? А што би се љутила? Она не сме да се љути''. Узима телефон и зове мајку друге девојчице. Следи испитивање, ислеђивање, љутња... Друга мајка ништа не зна, њено дете јој није ништа рекло, али успут провуче 2-3 реченице како њено дете то сигурно није урадило, не би оно то никада. 

Прва мајка је и даље незадовољна. Забога, њено дете је увређено, то не може да прође некажњено. Или зове учитељицу истог момента или сутрадан одлазиу школу да то расправи. Одмах креће са оптужбама на рачун туђег детета. Њено дете је нежно, осетљиво, то га је много погодило, плакало је. Ту се појављује и друга мајка, такође са жалбом. 

Учитељица креће са испитивањима: ,, Шта је било, где је било, кад је било, како је било, да ли је неко то чуо....''  А деца ко деца... Већ заборавила шта се десило и наставила са игром, јер њима је игра најважнија. А родитељ не! Он и даље тражи правду.

 После дугог испитивања у коме деца дају конфузне информације, клупко се размрси и закључи да је прва девојчица рекла другој да је рода, а ова јој узвратила да је она коза. Мајке узимају децу за руку, одлазе као да се ништа није десило, а учитељица, већ исцрпљена од наставе, потрошила и задње атоме снаге да реши тешку ситуацију вршњачког насиља и злостављања одлази у канцеларију да попије чашу воде а затим кући да сву нервозу искали на укућане, иначе ће пући.

ДРУГА СЛИКА

  Долази дете кући. Мајка га пита: ,,Шта је било у школи?'' Оно се замисли па каже: ,,Та и та дсвојчица ми је рекла да сам коза.'' Мајка седне са дететом и полако крене да је кроз разговор испитује: ,,Добро, а да ли се то догодило на часу или на одмору? На ком часу или на ком одмору? Да ли сте ви разговарале о нечему па те она назвала козом или је једноставно пришла, увредила те и отишла?

 Ако одговор буде да су разговарале: ,,О чему сте разговарале? Да је ниси ти нечим наљутила? Да ниси и ти њој нешто рекла? Зашто би те без разлига тако вређала? Зашто ниси пријавила учитељици? Зашто би се бојала да кажеш учитељици кад ниси крива? Како си прошлог пута пријавила тог и тог дечака?...''  Полако, мајка од детета извуче признање. 

Сада следи други сет питања:,,Како си се ти осећала када је она тебе назвала козом? Шта мислиш, како је се она осећала када си ти њој прва рекла да је рода? Да ли си свесна да си погрешила? Да ли ми можеш обећати да се то неће поновити? Како ћеш се сутра понашати према другарици? Хоћете ли наставити да се дружите? Мислим да би требала да јој приђеш и да се измирите, извините једна другој и наставите са дружењем.''

Е, сада да анализирамо: 

Прва мајка свом детету својим понашањем шаље поруке: 

- можеш слободно и други пут да лажеш, ти си добра – други су лоши, 

- не сме нико да те дира – ја ћу те увек бранити, 

- учитељица није добра – ништа не ради, 

- чим те неко дирне – крени у напад.


Понашање друге мајке говори детету: 

- није у реду лагати или прећуткивати, 

- немој да вређаш своје другове и другарице. 

- научи да се сама избориш са ситним проблемима, 

- научи да прихваташ одговорност за своје поступке, 

- проблеми се решавају разговором, а не свађом, 

- научи да кажеш извини.


* Рече једна учитељица и остаде жива

 


Можда сам ја из прошлог века, али  и даље учим. Без обзира на то, и ја грешим и не стидим се тога. На грешкама се учи.

Жао ми је и признајем да сам погрешила што вам се на овај начин нисам обратила на полугодишту, што сам мислила да су презентације на родитељским састанцима и часови одељењског старешине довољнии да ће ствари доћи на своје.

Ова група ученика је скуп деце различитог узраста, са различитим карактерима, различитим вааспитањем, различитим предзнањем и различитим интересовањем. Треба их спојити да међусобно сарађају, да помажу једни другима. Осим тога што уче од мене, присутно је и вршњачко учење - уче и једни од других. Ту сте и ви да дате деци ветар у леђа и да сарађујемо.

У таквој групи деце не можете очекивати да се остала деца понашају према потребама вашег детета. То би било нереално, јер би онда и остали родитељи тражили исто. Сва деца морају да се мање или више прилагоде потребама целе групе. Моје једино оружје је разговор, али ако ја и родитељ причамо различите приче или још горе, родитељ пред дететом критикује моје методе, ништа нећемо постићи.

Дође  родитељ: ,,Знате, моје дете је просто такво. Ја му ништа не могу. ''  И тај исти родитељ захтева да ја или неки други родитељ утиче на своје. Како?  Како очекивати да неки други родитељ утиче на своје дете а ви на своје не можете?  

Туђе дете не можете  променити. Ви имате своје дете. Утичите на њега. Ваша деца су ваша слика и резултат вашег васпитања. И да се разумемо,  нико овде није угрожен. Само су се нека деца боље снашла а нека још нису.  Објасните свом детету да нису сва деца иста, да ће се тај ученик смирити али му треба више времена, да покуша да не обраћа пажњу на њега. И све то смирено, без подизања гласа. Тако ће процес укључивљња у групу тећи паралелно.