ГОДИНА РАСТАНАКА

МОЈИМ ЧЕТВРТАЦИМА НА РАСТАНКУ  

( ПАВЛУ, НАДИ И ТЕОДОРИ)

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ДРУЖИСМО СЕ СВАКОГ ДАНА,

РАЗИГРАНИ, НЕСТАШНИ, ЛИЦА НАСМЕЈАНА.

НАУЧИСМО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ ЛАКО,

АЛИ СА МАТЕМАТИКОМ НИЈЕ БИЛО БАШ ТАКО.

БРОЈЕВИ, ОБЛИЦИ, ЛИНИЈЕ КАКО-ТАКО,

АЛ'  ПРОБЛЕМСКИ ЗАДАЦИ НИСУ  ИШЛИ  ЛАКО.

ПО НЕКИ ДОМАЋИ ЗАДАТАК ЗАБОРАВЉАСМО

И ТАКО УЧЕЊЕ ЈОШ ВИШЕ ОТЕЖАСМО.

ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ ДОБРО СУ НАМ ДОШЛЕ

ДА НАДОКНАДИМО ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ СУ ПРОШЛЕ,

ДА БАР ОСНОВНО ГРАДИВО УСВОЈИМО

И ДАЉЕ СТИЦАЊЕ ЗНАЊА НАСТАВИМО.

НИ ГРАМАТИКА И ПРАВОПИС

ЈАЧА СТРАНА НИСУ НАМ БИЛИ,

АЛИ УЗ ВИШЕСТРУКО ПОНАВЉАЊЕ (К'О  НА БИС)

И ТУ СМО ОСНОВНО НАУЧИЛИ.

ДА ЈЕ УЧИТЕЉ ДРУГИ РОДИТЕЉ, ЧЕСТО СЕ КАЖЕ.

ЗА СВОЈЕ ЂАКЕ, МА КАКВИ БИЛИ, ОН СЕ ВЕЖЕ.

КАО И РОДИТЕЉ, НАЈВЕЋУ ЉУБАВ ПОКАЗУЈЕ

КАДА КРИТИКУЈЕ И НА ГРЕШКЕ УКАЗУЈЕ.

ЗА ОВЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ БИЛО ЈЕ И ТАКВИХ ТРЕНУТАКА,

АЛИ, НЕ ЗАМЕРИТЕ УЧИТЕЉИЦИ, ДРАГИ МОЈИ!

ДА ВИ БУДЕТЕ БОЉИ ЂАЦИ, БИЛА ЈЕ ЊЕНА ЖЕЉА ВЕЛИКА.

А НАРОЧИТО ДОБРИ ЉУДИ, ТО ТАКОЂЕ СТОЈИ.

ВАША УЧИТЕЉИЦА ЈЕ КОРИСТИЛА МЕТОДЕ НАЈРАЗНОВРСНИЈЕ

ДА ВАС ПРИПРЕМИ ЗА БИТКЕ КОЈЕ ВАМ СЛЕДЕ,

ДА НАПРАВИ ОД ВАС ЉУДЕ ВРЕДНИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНИЈЕ,

СПРЕМНЕ ДА КРЕНУ У НОВЕ ПОБЕДЕ.

ВАМА ПРИПАДА СВЕ ВРЕМЕ ОВОГА СВЕТА,

САМО ВАМ ЈЕ НЕБО ИЗНАД НАШИХ ГЛАВА ГРАНИЦА,

ДА ОДРАСТЕТЕ ОД НЕЈАКОГ ЗБУЊЕНОГ ДЕТЕТА

ДО НЕКОГ НОВОГ НАДАЛЕКО ПОЗНАТОГ ГЕНИЈАЛЦА.

АКО РАШИРИТЕ КРИЛА КОЛИКО МОЖЕТЕ,

УКЉУЧИТЕ ВИЈУГЕ У ГЛАВИЦАМА КОЈЕ НОСИТЕ,

ИСКОРИСТИТЕ СВЕ МОГУЋНОСТИ КОЈИМА РАСПОЛАЖЕТЕ

РЕЗУЛТАТЕ,  СА СИГУРНОШЋУ МОГУ РЕЋИ, ПОСТИЖЕТЕ.

ВАША УЧИТЕЉИЦА ВАМ ПОРУЧУЈЕ

ДА ВАМ ЖЕЛИ У ЖИВОТУ СВЕ НАЈБОЉЕ,

ДА ЈЕ ТУ ЗА ВАШЕ ПРОБЛЕМЕ И ДАЉЕ

И ДА ВАМ ПРЕГРШТ ЉУБАВИ ШАЉЕ.

ВАША УЧИТЕЉИЦА        ЉИЉАНА ПЕЈЧИЋ

ОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЧЕТВРТАЦИ ЋЕ СЕ ОПРОСТИТИ ОД СВОЈИХ ДРУГОВА И ДРУГАРИЦА, УЧЕНИКА ДРУГОГ РАЗРЕДА СА КОЈИМА СУ ДВЕ ГОДИНЕ ДЕЛИЛИ ИСТУ УЧИОНИЦУ, ДРУЖИЛИ СЕ, ИГРАЛИ И  УЧИЛИ.

ЗА НАС ЈЕ ОВО ГОДИНА РАСТАНАКА. НАЈТЕЖЕ ЋЕ НАМ ПАСТИ РАСТАНАК СА НАШОМ ДРУГАРИЦОМ АНАСТАСИЈОМ СТАНОЈЕВИЋ, УЧЕНИЦОМ ДРУГОГ РАЗРЕДА, КОЈА ОДЛАЗИ У ДРУГУ ШКОЛУ И ДРУГИ ВЕЋИ ГРАД.

МИ ЈОЈ ЖЕЛИМО СВУ СРЕЋУ ОВОГА СВЕТА! ЈЕДНА ПРАЗНА СТОЛИЦА У УЧИОНИЦИ  ИЗАЗИВАЋЕ ТУГУ У НАШИМ СРЦИМА И ПОДСЕЋАЋЕ НАС НА ЊУ, НА ЊЕН ЗВОНКИ ГЛАС И СИМПАТИЧАН ОСМЕХ.

Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)

Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)

Беше то године две хиљаде једанаесте.

Дођоше код мене уплашени птићи мали,

тек изашли из гнезда, тек научили да лете.

О животу мало тога су знали.

Видим, ножице дрхтаве, крила нејака и мала;

треба им дати снаге, треба их ојачати.

Са овим птићима то ће ићи лако, одмах сам знала.

У очима им читам да ће без по муке живот спознати.

Када ти родитељи своје чедо повере

знаш да је на теби одговорност велика;

а ови младунци, схватили сте без провере,

младунци су најсавршенијег бића – човека.

У авантуру звану основна школа кренуше,

слова усвојише и читање без по муке.

Прве математичке појмове с лакоћом научише.

Све су то постигле њихове паметне главе и вредне руке.

Пролазе дани, дечица расту, постају паметнија, јачају,

пред мојим очима се у одговорне људе претварају.

и док дланом о длан, дође онај дан,

дан нашег растанка, сузама окупан.

Растанак од ове дечице тешко ми је пао,

али у дубини душе свако од нас је знао

да ћемо у истој школској згради бити

и још четири године се поздрављати и дружити.

Осим туге, обузимало ме је осећање задовољства и среће

што ови примерни дечаци и девојчице моје

ни једне животне препреке се не боје

јер су искористили све потенцијале своје.

А време неумољиво лети, године некуд журе,

док се дружимо и поздрављамо, ја гледам поносна

како од дечака и девојчица постају момци и цуре,

за живот спремни, погледа бистра, лица насмејана.

С тугом у срцу морам вам рећи сада:

,,Драга децо моја, срећан вам пут!

Неће увек бити лако, није увек цвећем посут,

ал'  нека вас никад не напусте вера и нада.“

У срцу ваше учитељице постоји један кутак

само за вашу екипу резервисан.

И ако вам наиђе у животу тежак тренутак,

нека вам то да снаге да победите и такав дан.

Верујем у вас, у вашу упорност и знање,

да постанете људи који заслужују поштовање.

Ви уливате наду да школство будућност има.

,,Мој сте понос, одувек и заувек“ на крају поручујем свима.

Ваша учитељица  Љиљана Пејчић

*Прослава Дана школе (24.5.2019)

      Ученици и радници Основне школе ,,Јован Аранђеловић" у Црвеној Реци прославили су 24.5.2019. године Дан школе. Прослава је почела литургијом и литијама у цркви светих Ћирила и Методија у Црвеној Реци

Затим  су ученици извели пригодан програм 

Моооји учесници програма

    Ученицима који су се истакли на такмичењима додељене су награде и похвале.

    Ово су неки од мојих бивших ученика, мој понос заувек:

Моооји награђениученици

*ДАН ПРОЈЕ (18.5.2019) У ЦРВЕНОЈ РЕЦИ

СТО УЧЕНИКА ДРУГОГ И ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

 

*Орална хигијена од малих ногу

Цртеж наше Теодоре Митић освојио трећу награду. Честитамо!