* Још један растанак (Лука, Андрија, Шабан, Санија)

 Ова песма је посвећена мојим ученицима који ове године завршавају 4. разред.

Као да је јуче било

Када сте у школу кренули,

Сигурно мајчино крило

Школским клупама заменили.

 

,,Чета мала, али одабрана'',

Често сам сехвалила, поносна.

Трудила се сваког дана

Да ваша лица буду радосна.

 

Без проблема знање стицасте,

Свако је искористио своје могућности.

У украшеној  учионици наставу пратисте

И успех у раду сви постизасте.

 

Прве две године билесу сјајне,

Веселе, безбрижне, бајне.

А онда је корона наступила

И идилу одмах распршила.

Час онлајн, час у учионици,

Више на даљину него у клупама.

Ал' снађоше се ови ученици,

На Гугл, Вибер, у Фејсбук групама.

 

И док дланом о длан,

Година за годином, дан по дан,

Уз игру, дружење и учење

Приближисе наш растанак тужан.

 

Ал' главу горе, осмех на лица!

Нек' ово буде и дан среће,

Јер ваша генерација паметница

У нове победе у септембру креће.

 

До сада сте стекли крила,

Потпуно сте спремни за лет.

Срећна вам путовања била,

У нови живот,у бољи свет.

* Модел припреме за час у неподељеној школи

МОДЕЛ ПРИПРЕМЕ ЗА ЧАС У НЕПОДЕЉЕНОЈ ШКОЛИ 

*Још једна награда на конкурсу ,,Радионица баснописаца''

 

Наша басна:

Лења рода

Две роде су, по повратку са југа дочекала уништена прошлогодишња гнезда. Чекао их је велики посао око прављења нових.

Једна рода је предложила да потраже неко згодно дрво што ближе  реци. Вода би им била у близини, али и водене животиње којима се оне хране. Друга је сматрала да је боље да се населе мало даље од реке јер се бојала да река не надође, поплави обалу и уништи им гнезда.

Пошто се нису могле договорити, свака је урадила по своме. Прва рода је направила гнездо близу реке, а друга на једном крову даље од реке. Дошле су на свет и мале роде. Мајке су бринуле о њима. Првој роди је заиста било лакше да дође до хране него другој. Није пропуштала ни један случајни сусрет да то не помене својој другарици.

Али, кренуле су пролећне кише, речно корито је све више расло и на крају се излило. Бујица је носила све пред собом. Чупала је дрвеће из корена. Уништила је и гнездо прве роде. Мале роде су се нашле у великој опасности да настрадају у води.

Однекуд се појавила друга рода и помогла првој. Мале роде су биле на сигурном, у гнезду друге роде. Када се све завршило прва рода се извинила и захвалила другој, а затим је додала:

-        Ја те нисам послушала и умало да останем без својих младунаца. Лењост ми се није исплатила. Сада још морам да правим друго гнездо. Овога пута, саградићу га на сигурнијем месту а не на месту са кога ћу лакше и брже доћи до хране.

Лука Благојевић и Андрија Стаменковић, 4/1

ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река

Учитељица Љиљана Пејчић

 Басна у сликама:

*24.5.2021. Дан школе у одељењу 2. и 4. разреда (ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река)

   

Литерарни радови урађени у току 2020/21. године:

                  

Луткарска представа

Једночинка ,,Слатка математика'' (Андрија и Анастасија)

                     

Луткарска представа

Једночинка ,,Оцене''   (Лука, Лазар и Страхиња) 

                      

* Библиотека – жељотека

 

Библиотека – жељотека

Још кад смо били сасвим мали

воје кућне библиотеке смо имали.

Дивне песме, приче и бајке смо слушали

кад су нам родитељи пред спавање читали.

 

Тако су наше најдраже играчке, књиге биле.

Природа, животиње, сирене, змајеви, виле...

Све те приче срца су нам освојиле

и детињство чаробним учиниле.

 

У школу смо дошли добро припремљени,

пуни очекивања, новим уџбеницима задивљени,

а школском библиотеком опчињени.

Све у свему, новим окружењем одушевљени.

 

Брзо смо се са школским градивом снашли,

у свим активностима лако пронашли,

а после часова, скоро сваког дана

једна просторија, свима добро знана

 

привлачила је нашу радозналост све већу;

у њој смо пронашли највећу срећу,

Срећу, јер се у њој са књигама дружимо

и тако можемо себи знање да пружимо.

 

Ко воли књиге воли и људе.

Тај мора добар човек да буде.

Таква је библиотекарка наша насмејана

Која нам радо помаже свакога дана.

 

Она тачно зна коме од нас шта одговара,

она у библиотеци диван амбијент ствара,

са нама нежно и стрпљиво разговара,

врата маште и уметности нам отвара.

 

Да све наше жеље испуни увек се труди,

све већу радозналост у нама вешто буди.

Да читањем постанемо добри људи,

а ко не чита, овоме може само да се чуди.

 

Дружимо се ми тако, са одушевљењем,

нова издања читамо са дивљењем.

И како ми растемо, саткани од среће

тако и наше знање постаје све веће.

 

,,Ви сте још мали'', каже моја мама,

,,још много учења и рада је пред вама.''

,,Тачно је, са таквим мишљењем ниси сама,

Али ми знамо да је светла будућност пред нама.''

 

И мало по мало, миц по миц, тако

са заносом схвата читалац-дете свако

да магична школска библиотека

постаје предива дечја жељотека.

 

Подаци:

Рад у пару ученика 4/1 разреда

(Андрија Стаменковић и Лука Благојевић)

ОШ ,,Јован Аранђеловић''  Црвена Река

 

 

Библиотека – жељотека

 

Ми смо мали

ал' смо увек знали

да је наша библиотека

права дечја жељотека.

 

Деца само жељу кажу.

Библиотекари се слажу.

Брзо се код полица снађу

и тражену књигу пронађу.

 

Можеш и за сто сести,

љубитеље књига срести,

у нове књиге завирити,

радозналост смирити.

 

Библиотека је наша бајка

која се срећно завршава.

Библиотекарка је као мајка

која наше недоумице решава.

 

Тамо је све могуће,

чаробни кутак то је.

Осећаш се као код куће;

тамо је место твоје.

 

Папир дивно мирише,

шуште странице тихо.

И шта би хтео више

кад си на библиотеку навик'о?

 

Подаци:

Групни рад ученика 2/1 разреда

(Анастасија Јовановић, Лазар Благојевић, Страхиња Пенић)

ОШ ,,Јован Аранђеловић''  Црвена Река