* Позориште сенки

 

* Јесен у нашој учионици

 

* Словко тражи слово ново - ф, Ц, Џ, Ђ

 

СЛОВО Ф: (сакривено)  ФА, ФА, ФА, ФАЛА ТИ

СЛОВКО: Децо, послушајте пажљиво! Неко ми се захваљује? А зна линеко зашто? Не знам ни ја. Проверићемо! Ко се то јавља? Ко је тако фантастично фин да уме да се захвали?

СЛОВО Ф: Фала, фала, то сам ја, слово Ф1

СЛОВКО: Здраво, слово Ф. Драго нам је што смо се упознали. Драго намје што си ти културан, али морамо да те исправимо. Не каже се ФАЛА, већ ХВАЛА.

СЛОВО Ф: А, тако! Баш вам фала што сте ме упозорили!

СЛОВКО: Децо, реците му ви, мене не разуме!

СЛОВО Ф: Чекајте, где са ја то налазим? Ко сте ви? Шта овде радите?

СЛОВКО: Децо, реците му!

СЛОВО Ф: Јао, па ја сам заузео вашу фотељу! Погледајте какву имам фризуру! Овакве фамозне фризуре су сада у фазону.

СЛОВКО: Нешто си чупав,чини ми се.

СЛОВО Ф: Наравно! Ја сам филм снимао, а тамо је ветар фијукао. Ви сте мислили да је Ф неки фићфирић? Није1 Ја сам на филму говорио на француском.

СЛОВКО: Какав је то филм?

СЛОВО Ф: У овом филму појављују се фењер,фрула, флаша, фијакер, футрола...

СЛОВКО: Аф, то је права фрка!

СЛОВО Ф: Да, у филму је и филозоф свирао на флаути.

СЛОВКО: Значи није филозофирао?

СЛОВО Ф: Није, а немојте ни ви, него, оловке у руке и да ме нацртате!

СЛОВКО: Добро, не прави фрку, одмах ћемо. Ћао!

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Ђ: (јавља се, сакривен) Ја сам ново словце. Шта мислите које занимање почиње са мном?

СЛОВКО: Не знамо. Ми чак не знамо ни ко си ти! Децо, знате ли ви које је ово слово? (деца одговарају)

СЛОВО Ђ:  Ја сам слово Ђ и са мном почиње занимање ЂАК.

СЛОВКО: Ма немој? Ђак није занимање, он не може да се запосли.

СЛОВО Ђ: Како не може? Ђак ради у школи!

СЛОВКО: Хајде да то прихватимо. И да ти се представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова.  Али, морам још да ти кажем да ђак није занимање јер он не прима плату.

СЛОВО Ђ: Није тачно! Ђак прима петице, четворке, тројке, а богами, кад не учи, и јединице и двојке.

СЛОВКО: Не, не, јединице никако!

СЛОВО Ђ: Са мном почиње и ЂУБРЕТАР.

СЛОВКО: Ма, шта ће ђаку ђубретар?

СЛОВО Ђ: Како шта ће? Без ђубретара улице би биле ђубретарнице. Ђаку би закрчен био пут до учионице.

СЛОВКО: Ух, ух, о томе нисам размишљао!

СЛОВО Ђ: Да, да, тако ђаци не би могли да постану ни лекари, ни космонаути, ни апотекари.... Ђубре би целу школу затрпало.

СЛОВКО: Е, зато добар ђак зна да су важна занимања сва и ђубре у само у канту баца.

СЛОВО Ђ:  Уосталом, свако од нас по мало мора да буде и ђак и свој ђубретар.

СЛОВКО: Да, моји другари то знају. Они брину о хигијени своје учионице.

СЛОВО Џ: Одлично! Хајднмо сада да радимо на читању и писању! Да вас ја више не задржавам. Ћао!

 

 

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Џ: Врррррррр, врррррррр, вррррррррррррр

СЛОВКО: Ко си ти? Откуд знаш да визиш ауто?

СЛОВО Џ:  Ја сам слово Џ  и ја не возим обичан ауто, ја возим џип!

СЛОВКО: Ма немој? А где си пошао?

СЛОВО Џ: Журим, малог џинића џеп ми јавио да га је неко оџепарио. Сада морам да му носим џепарац.

СЛОВКО: Хајде да ти се ми најпре представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова.  Али, морам одмах да ти кажем да те ја нисам ништа разумео. А ви децо? Шта ти значи то џин, а шта оџепарио?

СЛОВО Џ: Ја мислим да ова деца то разумеју. Реците му децо! (деца објашњавају) Међутим, испало је да га нико није оџепарио већ да су му тата џин и мама џиница укинули џепарац. Не дају му више парица.

СЛОВКО: Сигурно није био добар! Не би му родитељи тек тако укинули џепарац!

СЛОВО Џ: Овако је било: џинић је хтео да купи џиновску теглу џема. Родитељи му нису дозволили и сада тај џамбас, уместо џемпера навукао џак и у љутњи прави страшан џумбус. Он толико џандрља да тата џин већ нервозно руке трља. Биће нови џумбус.

СЛОВКО: Е,сада нам лепо објасни шта ти значе све те речи?

СЛОВО Џ: Их, ти си стварно велика незналица! Само теби није јасно! Па, наравно кад не читаш књиге и имаш сиромашан речник.

СЛОВКО: Ух, ух,, ово је увреда! Али, ти мене ниси слушао! Ми учимо слова и вежбамо читање. Када научимо сва слова читаћемо свакога дана и обогатити свој речник.

СЛОВО Џ: Извините! Ја у журби заборавио! Џамбас је човек који продаје коње и страшно виче да би што пре завршио посао. Џумбус је неред. Џандрљати значи правити галаму. Сада смо се разумели.

СЛОВКО: Да се ми вратимо на џинића. Не верујем да су му родитељи укинули џепарац само због тегле џема. Сигурно има ту још нечега.

СЛОВО Џ:  Има, има! Неће да се купа!

СЛОВКО: Ау!

СЛОВО  Џ: Чак и када му мама руке пере, он се дере. А у девет никако не могу да га отерају у кревет.

СЛОВКО: А зашто се ти мешаш? Он је своју казну заслужио. Је л' тако, децо? (деца одговарају)

СЛОВО Џ: Ја желим да га претворим у џентлмена.... Знам, знам, питаћете ме шта то значи. Убедићу га да постане уредан и да се лепо понаша.

СЛОВКО: А шта ако те не послуша? Нећеш му ваљда дати џепарац?

СЛОВО Џ: Наравно да нећу! Али, онда ћу ја бити у проблему. Тата џин ће ме прутом џарнути, па ће за тили час наш мали џин постати још мањи, постаће сићушни уплакани патуљак ИН.

СЛОВКО: Али, слово Џ, ниси фер!

СЛОВО Џ: Знам, знам, патуљак је мали човек или било које биће. Џарнути значи чачнути и распалити ватру. Него, слушајте ви мене, што пре да научите сва слова и сами тражите значење нових речи! Ја сада журим. До виђења!

СЛОВКО: До виђења слово Џ!

  

СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак путовања? (деца одговарају)

СЛОВО Ц: Цмок, цмок, цуп, цуп...

СЛОВКО: Ко си ти? Одакле се јављаш? Хајде да се упознамо!

СЛОВО Ц:  Ја сам слово Ц. Сада сам у ципелама. У њима је моје царство.

СЛОВКО: Ја сам Словко а ово су моји другари. Ми учимо слова! Већ знамо да читамо и пишемо! Још неколико слова само имамо да упознамо. Драго нам је што смо те упознали. Него, реци ти нама: Излазиш ли ти некад из тих твојих ципела?

СЛОВО Ц: Скоро никада не излазим. Рецимо, излазио сам када сам поправљао цреп на крову који је цурио. Онда, кадаа сам морао да заштитим мацу Цицу и њеног Цилета од пса Цукија. И када сам ишао да купим мами саксију циклама. Али, све у свему, овде, у ципели сам, путујем.

СЛОВКО: Где си све путовао? Испричај нам!

СЛОВО Ц: Нема фде нисам био! Сваки сам цвет посетио,обишао све цареве и царице, видео најлепше цркве и црквице. Чак сам и и по Месецу цупкао и целог га облетео.

СЛОВКО: Ццццццццццццц.... Децо, шта ви кажете на ово? Да ли му верујете? (деца одговарају)

СЛОВО Ц: Не лажем! Све је ово истина. Имам и доказе! Где год сам био – цртеж сам нацртао. Показаћу вам када се следећи пут сретнемо.

СЛОВКО: Добро, хајде да ти верујемо.

СЛОВО Ц: Драги моји, ја сада журим! Идем на ново путовање1 Видимо се!

СЛОВКО: Здраво, слово Ц и срећан ти пут!

 

 

*Литерарни конкурс ,,На крилима среће'' - 2. место за Пенић Страхињу

 

На крилима среће

Сањао сам један сан.

Био је веома сунчан дан.

Одједном се облак створи ниоткуд

и понуди ми вожњу свуд.

 

Дигосмо се у висине,

видех брда и долине.

Облачак који се спретно креће

и поклони ми крила среће.

 

Прелетех реке, шуме и планине,

истопих се од милине!

Обиђох све природне лепоте,

нагрејах се сунчеве топлоте.

 

Лепа је ова наша домовина!

Живети у њој права је милина!

Тамо су моји корени и преци,

ту је пажња поклоњена деци.

 

И док се сну ближи крај.

још бих посматрао овај рај.

Облак ме прати, лагано слеће

а ја крај њега, на крилима среће.

 

АУТОР:    Пенић Страхиња 3/1 разред   

ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река

МЕНТОР:  Љиљана Пејчић, професор разредне наставе

*РЕЗУЛТАТИ ЖИРИРАЊА 12. ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА „РАДОВИЋЕВ ВЕНАЦ“ - и овде нас има

 

Поштовани,

велико нам је задовољство што сте били део дванаестог литерарног конкурса за децу „Радовићев венац“. На овогодишњи конкурс пристигло је близу 400 радова из свих крајева Србије и земаља у окружењу, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Ученици основних школа писали су на тему „ Поглед с прозора“.

Награђени радови

III категорија (VII и VIII)

I награда - Вељко Стојановић ОШ „Бранко Миљковић“ Ниш

II награда – Анреј Јовић ОШ „Бранко Радичевић“ Врање

III награда – Милица Павлић ОШ „Коста Трифковић“ Нови Сад

II категорија (IV,V и VI)

I награда – Хана Прељић ОШ „Драги Макић“ Бишњане

II награда – Нађа Филиповић ОШ „Бранко Радичевић“ Смедерево

III награда – Ања Миливојевић ОШ „Радоје Домановић“ Ниш

I категорија (I, II и III)

I награда – Сoња Лазић ОШ „Јован Поповић“ Инђија

II награда – Лазар Спасић ОШ „Јован Јовановић Змај“ Врање

III награда – Лазар Новаковић

Прва основна школа Ужице

Аутори oдабраних радова за Зборник

Марија Тадић

Мина Павловић

Теодора Петрић

Максим Аћимовић

Лена Савковић

Александра Јовић

Јана Јевремовић

Сара Симић

Јана Станковић

Нађа Јеленковић

Иман Куртовић

Дуња Кошуљандић

Јања Раденковић

Јован Лукић

Мила Гудељевић

Ружица Симкић

Марија Стојановић

Теа Чакширан

Лена Крстић

Страхиња Пенић

Душан Јовић ...

Поглед с прозора

Соба стидљивим сунцем окупана,

плавим небом обојена.

Ту ја време своје проводим

и маштарије у дело спроводим.

Када погледам кроз прозор

угледам занимљив призор:

планине, ливаде и дрвеће,

птица на кров слеће.

Опало је лишће, па видим пругу

и воз док пролази.

Јесен полако долази

и буди у нама сету и тугу.

Пуста су поља и њиве,

птице се ужурбано селе

као да су нам нешто криве,

к'о да побећи што пре желе.

Е, ја тада седнем у своје ћоше,

и ако нисам урадио ништа лоше.

Док ударе ветра слушам

чудовишта нека замишљам.

Ал' увек наиђу принчеви и витезови,

засевају њихови оштри мачеви.

У помоћ им притекну свемоћне виле

и принцезе лепе, миле.

Пут до прозора тада буде слободан

да посматрам природу и уживам по цео дан.

Мени је свако годишње доба мило,

ма какво време било.

Аутор:  Страхиња Пенић  3/1

ОШ ,,Јован Аранђеловић''  Црвена Река 

Поглед с прозора

Ја у малом селу живим,

лепоти природе се дивим.

Прелепо је моје село,

у њему се живи весело.

Када су лепи дани

сунцем окупани

сви напоље изађу,

мир и срећу нађу.

Али, када наиђу дани

кишним капима окупани,

јаким ветровима рашчупани

и хладноћом обмотани

прозори наши радознали

наши савезници постају.

Да бисмо леп поглед имали

отворених крила остају.

Разлива се поглед пред нама,

душу храни и милује

да никад не буде сама,

да звуке природе чује.

Природа нам се нуди,

позира, осећања буди.

Па како је не волети,

како јој одолети?

Аутор   Лена Крстић  3/1   

ОШ ,,Јован Аранђеловић''  Црвена Река  

Ментор: Љиљана Пејчић, проф. раз. наставе