ПРВА СЛИКА
Долази дете кући. Мајка га пита: Шта је било у школи?'' Оно се замисли па каже: ,,Та и та девојчица ми је рекла да сам коза. Мајка одмах скаче: ,,Сад ћу ја да видим са њеном мамом. На шта то личи? Ја дете шаљем у школу да учи а не да га вређају! Шта они тамо раде? Да ли је то неко чуо? Да ли си рекла учитељици?'' Дете већ збуњено: ,,Нисам, нисам смела да ми се учитељица не би љутила'' Мајка: ,,Да се љути? А што би се љутила? Она не сме да се љути''. Узима телефон и зове мајку друге девојчице. Следи испитивање, ислеђивање, љутња... Друга мајка ништа не зна, њено дете јој није ништа рекло, али успут провуче 2-3 реченице како њено дете то сигурно није урадило, не би оно то никада.
Прва мајка је и даље незадовољна. Забога, њено дете је увређено, то не може да прође некажњено. Или зове учитељицу истог момента или сутрадан одлазиу школу да то расправи. Одмах креће са оптужбама на рачун туђег детета. Њено дете је нежно, осетљиво, то га је много погодило, плакало је. Ту се појављује и друга мајка, такође са жалбом.
Учитељица креће са испитивањима: ,, Шта је било, где је било, кад је било, како је било, да ли је неко то чуо....'' А деца ко деца... Већ заборавила шта се десило и наставила са игром, јер њима је игра најважнија. А родитељ не! Он и даље тражи правду.
После дугог испитивања у коме деца дају конфузне информације, клупко се размрси и закључи да је прва девојчица рекла другој да је рода, а ова јој узвратила да је она коза. Мајке узимају децу за руку, одлазе као да се ништа није десило, а учитељица, већ исцрпљена од наставе, потрошила и задње атоме снаге да реши тешку ситуацију вршњачког насиља и злостављања одлази у канцеларију да попије чашу воде а затим кући да сву нервозу искали на укућане, иначе ће пући.
ДРУГА СЛИКА
Долази дете кући. Мајка га пита: ,,Шта је било у школи?'' Оно се замисли па каже: ,,Та и та дсвојчица ми је рекла да сам коза.'' Мајка седне са дететом и полако крене да је кроз разговор испитује: ,,Добро, а да ли се то догодило на часу или на одмору? На ком часу или на ком одмору? Да ли сте ви разговарале о нечему па те она назвала козом или је једноставно пришла, увредила те и отишла?
Ако одговор буде да су разговарале: ,,О чему сте разговарале? Да је ниси ти нечим наљутила? Да ниси и ти њој нешто рекла? Зашто би те без разлига тако вређала? Зашто ниси пријавила учитељици? Зашто би се бојала да кажеш учитељици кад ниси крива? Како си прошлог пута пријавила тог и тог дечака?...'' Полако, мајка од детета извуче признање.
Сада следи други сет питања:,,Како си се ти осећала када је она тебе назвала козом? Шта мислиш, како је се она осећала када си ти њој прва рекла да је рода? Да ли си свесна да си погрешила? Да ли ми можеш обећати да се то неће поновити? Како ћеш се сутра понашати према другарици? Хоћете ли наставити да се дружите? Мислим да би требала да јој приђеш и да се измирите, извините једна другој и наставите са дружењем.''
Е, сада да анализирамо:
Прва мајка свом детету својим понашањем шаље поруке:
- можеш слободно и други пут да лажеш, ти си добра – други су лоши,
- не сме нико да те дира – ја ћу те увек бранити,
- учитељица није добра – ништа не ради,
- чим те неко дирне – крени у напад.
Понашање друге мајке говори детету:
- није у реду лагати или прећуткивати,
- немој да вређаш своје другове и другарице.
- научи да се сама избориш са ситним проблемима,
- научи да прихваташ одговорност за своје поступке,
- проблеми се решавају разговором, а не свађом,
- научи да кажеш извини.
.jpg)
.jpg)
