* ДА ПОНОВИМО - Азбука, Абецеда, Скраћенице, Интетрпункција

АЗБУКА

АБЕЦЕДА   

СКРАЋЕНИЦЕ

ИНТЕРПУНКЦИЈА

* РОДАН РОКИ - Миленко Пајовић

 

РОДАН РОКИ

Родан звани Роки био је супер тип,

Живео је на Ади и волео стрип.

Био је такав фрајер и даса,

Да је могао и Саву да заталаса.

Додуше, злобници су га звали – рода,

Не знајући да је он мушког рода.

Проналазио је хиљаду начина

 Да докаже да је мушкарчина!

Није му помогла доброта, ни лепота

Да нађе роду свог живота.

Због тога је често, погнуте главе

Очајавао и патио покрај Саве.

Али и поред љубавних јада

Није хтео да оде из Београда.

Није, ни за најкрупнију ситницу

Хтео да напусти Чукарицу!

О, како је то био добар родан,

Ади Циганлији бескрајно одан.

Миленко Пајовић

 

РОДИН РЕЧНИК

Ада – речно острво за голе роде и родане који их заводе.

Сава – река која је некад била зелена и до Ушћа у Дунав заљубљена.

Чукарица – Ако имаш три чуке, изађи из градске буке, уживај у оази зелениша, од филмског града до Макиша.

Дунав – Изнад мирисне дунавске воде, када на запад одлазе роде, као путоказ им служи, а ако много вијуга и кружи.

Миленко Пајовић – рода ме донела у сред зиме,не памтим јој ни лик ни име. Како ли је прелетела планине, мећаву и снег до метра висине.

ПИТАЊА

1.  Како изгледа рода? А родан? 

2.  Где је живео Роки?

3. Шта је он волео?

4. Објасни шта значи да је био ,,фрајер'' и ,,даса''.

5.  Да ли су сви разликовају роду и родана? На основу чега закључујеш?

6.  Какав је био родан Роки? Да ли је родан имао своју роду? 

7. Како се због тога осећао? На основу чега закључујеш?

8. Које делове Београда је волео?

9.  Пронађи стихове из којих се види Рокијева оданост према домовини.

10. Уочи хумор у песми.

11. Одреди време и место дешавања.

12.  Одреди тему и идеју песме.

13.  Уочи риму и ритам песме.

14. Издвој песничке слике. 

15. Пронађи податке о писцу. 

*Прво место на конкурсу ,,Ко каже да не читам лектиру''

 

ДУХ ИЗ АЛАДИНОВЕ ЛАМПЕ ЈЕ ПОЖЕЛЕО НЕШТО

Да се разумемо, другари наши,

духова се свако од нас плаши.

И ако нам кажу да они не постоје,

сва деца их се, поново, боје.

Ал' дух у бајци о Аладину дивној

живи у чаробној лампи сјајној.

Сви за њега, наравно, знамо,

његову лампу бисмо да имамо.

Он испуњава жеље различите,

могуће, немогуће, маштовите...

Ал' можеш их пожелети само три,

па, сад, добро размисли ти.

Једнога дана дух се страшно уморио,

жеље је испуњавао, чуда створио.

И прича је била сасвим проста:

Свега му је било доста!

Схватио је и он да машта о нечему,

да и он своје снове има,

да би неко могао помоћи и њему

и зато се одлучно обратио свима:

- Желим да одавде заувек изађем,

да и ја себи другове нађем,

да се не стискам у лампи овој,

већ да живим у некој кући новој.

Одрасли за његоу жељу немају слуха,

ал' деца су се сажалила на духа.

Девојчица једна пришла му је ћутке

и поклонила му своју кућицу за лутке.

Сад срећно и спокојно живи,

лепоти дечјих срца се диви,

са њима се свакодневно дружи

и дечјим жељама радо служи.

Подаци:

Заједнички рад ученика комбинованог одељења

2. разреда (Страхиња Пенић, Лазар Благојевић, Анастасија Јовановић) и

4. разреда (Лука Благојевић, Андрија Стаменковић)

ОШ ,,Јован Аранђеловић'' 18313 Црвена Река

018/4858-806 skolacreka@gmail.com

Ментор:

Љиљана Пејчић, професор разредне наставе

* Спремни смо за 8. март

 

*Магнетизам - 4. разред

 

ПРЕЗЕНТАЦИЈА