*НА КРИЛИМА МАШТЕ - састави ученика 2. разреда

"Neki ljudi vide stvari kao što jesu i pitaju se: Zašto ?

Ja snivam o stvarima koje nisu nikada postojale i kažem: Zašto ne ?" (J.F.K.)

На крилима маште

   Синоћ ме је мама рано послала у кревет.Окретао сам се у кревету и никако нисам могао да заспим. Затворио сам очи и бројао до 200. Не вреди. Не могу да заспим, па то ти је.

    Склопио сам очи и почео да маштам.  Налазим се на фудбалском терену. Стадион препун. Сви жељно очекују почетак утакмице. Машу заставцицама и скандирају.

     Стојим на голу обучен у прави голмански дрес. Чујем како узвикују моје име. Поручују ми да будем пажљив и не примим ни један го.

     Почиње утакмица. Напето је. Противнички играчи нападају, шутирају у оквир гола, али ја браним сваки ударац. Ово је мој дан! У пуној сам форми. Навијачи ме бодре: ,,Браво!'',   ,,Браво, Ниџо!'',   ,,Ниџо, мајсторе!''  Ја им шаљем поздраве и пољупце. Правим параде! Бацам се на траву. Бићу проглашен за голмана првенства! Можда ме и тренер узме у репрезентацију!

     Одједном се од некуд зачу глас моје маме: ,,Никола, хајде, устајање! Време је за школу!'' Било ми је жао што је прекинут мој диван сан . Нисам ништа рекао мами да је не бих растужио.

(НИКОЛА МИТИЋ)

На крилима маште

     Скоро сваке вечери, пре него што заспим, ја прво мало маштам. Најчешће маштам да постанем велики  славни фудбалер Црвене Звезде. Замишљам себе у црвено-белом дресу.

     Стадион је препун навијача. Већина су Звездаши. Једва чекам да изађем на терен. Напокон се појављујемо. Чује се песма навијача. Судија означава почетак утакмице. На мом дресу стоји број 11. Даћу све од себе! Морам да постигнем го! Можда будем и најбољи играч у тиму. То ће неко приметити, па ћу отићи у неки још већи тим. Можда страни. То би ме усрећило! Обишао бих многе светске градове и упознати велике играче.

    Постизао бих голове на свим утакмицама. Публика би ме обожавала, узвикивала моје име. Лепо је бити славан. Е, ја бих то волео!

    Из маште ме у стварност обично врати мој брат Јанко који је раноранилац, или мама.

(ВЕЉКО РАДИСАВЉЕВИЋ)

На крилима маште

       Кад год се на небу појави неки авион ја га дуго посматрам и пратим. Волео бих да будем пилот.

    Летео бих пространим плавим небом и уживао у вожњи. Посматрао бих природу и градове испод себе. Занима ме како изгледају шуме, брда, реке када се посматрају са висина. Да ли се пилоти некада сретну са птицама у лету? То бих волео знати!

    Моји путници би били задовољни и безбедни. Разговарао бих са њима преко микрофона. Пожелео бих им срећан и удобан лет.

    Ко зан, можда се ова моја машта и оствари једног дана!

(СРЕЋКО ЛУКИЋ)