*Идеја за обраду слова: М; И; Т

ПОВЕЗАНО СА ПРЕТХОДНИМ ПОСТОМ.

ОВО ЈЕ ДРАМАТИЗАЦИЈА ТЕКСТА ИЗ КЊИГЕ ,,БУКВАР ЋИРИЛКО'' НАВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ.


М

СЛОВКО: Здраво, децо, јесте ли ме се ужелели? Признаћу вам, ја сам нестрпљиво  чекао сване и кренем да ље у обилазак Земље слова... Ко ли живи у овој кући? Пссссссссст! Нешто се чује! Музика! Послушајте! Заиста дивна музика! Док музика свира, сви се у ухо претварају. (излети слово М)

СЛОВО  М: ко то тамо галами? Ко мију музику квари? Музика је нешто најлепше! Она је велика дама. Никуда не иде без своје сестре близнакиње Тишине. Ви сте отерали  Тишину и зато се Музика није добро чула!

СЛОВКО: ко си ти?

СЛОВО    М: Погодите!

СЛОВКО:  Музика, м – као Музика.... Па да, ти си слово М! Хајдемо, децо даље: М – као ...... (деца одговарају а затим цртају нешто на слово  М)

СЛОВО  М: Добро, када сте већ отерали Тишину и покварили музику, да бих вам опростила, морате да ме напишете, али, што лепше!

НАСТАВЉА СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.

И

СЛОВКО: Здраво, децо! Ух, морам прво да вас обрадујем: М више није љуто на нас! То значи да сада можемо даље кроз Земљу слова. Хоћемо ли? (искаче слово И) Јао, ала си ме уплашио! Ко си ти? И зашто се тако шуњаш? И зашто ме плашиш? И зашто не излазиш полако? И...

СЛОВО  И: ( прекида га) Чекај, чекај, ја само желим да вам будем друг. Знате ли како се ја зовем? (деца одговарају)

СЛОВКО: Јао, извини! Децо, зашто ми одмах нисте рекли да је ово слово  И? Хајде да га сви замолимо да ми опрости што сам онако викао! (деца моле)

СЛОВО  И: У рду, у реду! Нисам ја љут. Не умем ја да се ни на кога наљутим. Ја желим да свима будем друг. Такав сам. Уз то имам и чаробне нити којима спајам: баку и деку,  маму и тату,  бату и секу... и звезду и птицу, и кликер и љубичицу...

СЛОВКО: Чекај, а где смо ми?

СЛОВИ  И: Да, ту сте и ви! И вас ћу међусобно спојити да се увек лепо дружите. Рекох вам, ја имам чаробну моћ! Уз моју помоћ, за руку се ухвате и смех и плач, и лето и зима... Децо, слушајте ме: и ви пружите једни другима руке, па ће лакше и топлије бити свима. (деца се хватају за руке)

СЛОВКО: да видимо кога је све спојило! (набраја дечја имена).  О-хо! И је заиста чаробно! Хоћеш ли и нама дати мало своје чаробне моћи?

СЛОВО  И: Не могу вам је дати. Ту моћ морате сами стећи.

СЛОВКО: А како?

СЛОВО  И: За почетак, отворите своје свеске и напишите ме што лепше, а када обиђете целу Земљу слова видећете да сте и ви стекли чаробну моћ, можда већу од моје.

НАСТАВЉА СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.

Т

СЛОВКО: Здраво, децо! (излази слово Т) Ух, ко си ти? (деца одговарају)

СЛОВКО: Ја сам пуж Словко. Видим да и ти носиш кућицу на леђима. Да ли си и ти пуж?

СЛОВО  Т: Ово није кућица, ово је торба!

СЛОВКО: А зашто тако тохо говориш?

СЛОВО  Т: Тихо – тише, тихо – тише, па, ја сам слово Т и морам да говорим тихо! Говорим тихо  ходам тихо, док се дошуњам до тањира и поједем бар једно парче торте са трешњама.

СЛОВКО: Ух, што ја волим трешње, а и торту! А зар ви, слова идете у школу?

СЛОВО  Т: Наравно, код учитељице Словарице! Она нас учи да је брука за ђака када се некоме подсмева, а још више када се туче и тужака. Децо, ви нисте такви? (деца одговарају9

СЛОВКО: Шта ти пада на памет? Ова деца се никада не подсмевају, туку или тужакају! Никада! Стварно!  Никада!.....Добро, хајде сад...можда...некада...али, ево, обећавамо: никада више! Децо, слажете ли се са тим? (деца одговарају)   А шта ти то имаш у торби? Није ваљда торта са трешњама?

СЛОВО  Т: Не, већ летећи тањир.

СЛОВКО: Е, сад си претерао!

СЛОВО  Т: Не лажем, школе ми, а ја много волим школу! Ову торбу ми је поклонила Вила Маштованка. Знате је? Она много воли да машта, па је томе и мене научила! У торби је чаробни штапић, са троуглом на врху.  Са њим могу све!

СЛОВКО: Добро, а где је та твоја школча?

СЛОВО  Т: За нас слова свуда је школа: и на тргу, и на тепиху, и на трави, и у трамвају, и на тротинету, и на тераси...

СЛОВКО: А могу слова да порасту уз помоћ тог троуглића?

СЛОВО  Т: Могу, могу да порасту, а могу и да се смање! Када причају тужне приче, приче о неким неваљалцима , тужибабама и тако даље, онда се растуже и од стида поцрвене, просто у земљу пропадну и толико се смање да им главице једва провирују из траве..... Али, када смо у земљи Радости, Маште.. деси се да неко слово и до Сунца порасте!  Погледајте мене: Та сам највеће слово! А знате ли зашто? Зато што сам срећан, траже ме деца из целе наше земље, упознајем нове пријатеље, пријатеље који ме неће заборавити.

СЛОВКО:  Драго нам је што сно се упознали. Никада те нећемо заборавоти! Обећавамо! Ево,  сада ћемо написати два реда слово Т!

 НАСТАВЉА СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.