ПОВЕЗАНО СА ПРЕТХОДНИМ ПОСТОМ.
ОВО ЈЕ ДРАМАТИЗАЦИЈА ТЕКСТА ИЗ КЊИГЕ ,,БУКВАР ЋИРИЛКО'' НАВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ.
М
М
СЛОВКО:
Здраво, децо, јесте ли ме се ужелели? Признаћу вам, ја сам нестрпљиво чекао сване и кренем да ље у обилазак Земље
слова... Ко ли живи у овој кући? Пссссссссст! Нешто се чује! Музика!
Послушајте! Заиста дивна музика! Док музика свира, сви се у ухо претварају.
(излети слово М)
СЛОВО М: ко то тамо галами? Ко мију музику квари?
Музика је нешто најлепше! Она је велика дама. Никуда не иде без своје сестре
близнакиње Тишине. Ви сте отерали Тишину
и зато се Музика није добро чула!
СЛОВКО:
ко си ти?
СЛОВО М: Погодите!
СЛОВКО: Музика, м – као Музика.... Па да, ти си слово
М! Хајдемо, децо даље: М – као ...... (деца одговарају а затим цртају нешто на
слово М)
СЛОВО М: Добро, када сте већ отерали Тишину и
покварили музику, да бих вам опростила, морате да ме напишете, али, што лепше!
НАСТАВЉА
СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.
И
СЛОВКО:
Здраво, децо! Ух, морам прво да вас обрадујем: М више није љуто на нас! То
значи да сада можемо даље кроз Земљу слова. Хоћемо ли? (искаче слово И) Јао,
ала си ме уплашио! Ко си ти? И зашто се тако шуњаш? И зашто ме плашиш? И зашто
не излазиш полако? И...
СЛОВО И: ( прекида га) Чекај, чекај, ја само желим
да вам будем друг. Знате ли како се ја зовем? (деца одговарају)
СЛОВКО:
Јао, извини! Децо, зашто ми одмах нисте рекли да је ово слово И? Хајде да га сви замолимо да ми опрости што
сам онако викао! (деца моле)
СЛОВО И: У рду, у реду! Нисам ја љут. Не умем ја да
се ни на кога наљутим. Ја желим да свима будем друг. Такав сам. Уз то имам и
чаробне нити којима спајам: баку и деку,
маму и тату, бату и секу... и
звезду и птицу, и кликер и љубичицу...
СЛОВКО:
Чекај, а где смо ми?
СЛОВИ И: Да, ту сте и ви! И вас ћу међусобно
спојити да се увек лепо дружите. Рекох вам, ја имам чаробну моћ! Уз моју помоћ,
за руку се ухвате и смех и плач, и лето и зима... Децо, слушајте ме: и ви пружите
једни другима руке, па ће лакше и топлије бити свима. (деца се хватају за руке)
СЛОВКО:
да видимо кога је све спојило! (набраја дечја имена). О-хо! И је заиста чаробно! Хоћеш ли и нама
дати мало своје чаробне моћи?
СЛОВО И: Не могу вам је дати. Ту моћ морате сами
стећи.
СЛОВКО:
А како?
СЛОВО И: За почетак, отворите своје свеске и
напишите ме што лепше, а када обиђете целу Земљу слова видећете да сте и ви
стекли чаробну моћ, можда већу од моје.
НАСТАВЉА
СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.
Т
СЛОВКО:
Здраво, децо! (излази слово Т) Ух, ко си ти? (деца одговарају)
СЛОВКО:
Ја сам пуж Словко. Видим да и ти носиш кућицу на леђима. Да ли си и ти пуж?
СЛОВО Т: Ово није кућица, ово је торба!
СЛОВКО:
А зашто тако тохо говориш?
СЛОВО Т: Тихо – тише, тихо – тише, па, ја сам слово
Т и морам да говорим тихо! Говорим тихо
ходам тихо, док се дошуњам до тањира и поједем бар једно парче торте са
трешњама.
СЛОВКО:
Ух, што ја волим трешње, а и торту! А зар ви, слова идете у школу?
СЛОВО Т: Наравно, код учитељице Словарице! Она нас
учи да је брука за ђака када се некоме подсмева, а још више када се туче и
тужака. Децо, ви нисте такви? (деца одговарају9
СЛОВКО:
Шта ти пада на памет? Ова деца се никада не подсмевају, туку или тужакају!
Никада! Стварно! Никада!.....Добро,
хајде сад...можда...некада...али, ево, обећавамо: никада више! Децо, слажете ли
се са тим? (деца одговарају) А шта ти
то имаш у торби? Није ваљда торта са трешњама?
СЛОВО Т: Не, већ летећи тањир.
СЛОВКО:
Е, сад си претерао!
СЛОВО Т: Не лажем, школе ми, а ја много волим
школу! Ову торбу ми је поклонила Вила Маштованка. Знате је? Она много воли да
машта, па је томе и мене научила! У торби је чаробни штапић, са троуглом на
врху. Са њим могу све!
СЛОВКО:
Добро, а где је та твоја школча?
СЛОВО Т: За нас слова свуда је школа: и на тргу, и
на тепиху, и на трави, и у трамвају, и на тротинету, и на тераси...
СЛОВКО:
А могу слова да порасту уз помоћ тог троуглића?
СЛОВО Т: Могу, могу да порасту, а могу и да се
смање! Када причају тужне приче, приче о неким неваљалцима , тужибабама и тако
даље, онда се растуже и од стида поцрвене, просто у земљу пропадну и толико се
смање да им главице једва провирују из траве..... Али, када смо у земљи
Радости, Маште.. деси се да неко слово и до Сунца порасте! Погледајте мене: Та сам највеће слово! А
знате ли зашто? Зато што сам срећан, траже ме деца из целе наше земље,
упознајем нове пријатеље, пријатеље који ме неће заборавити.
СЛОВКО: Драго нам је што сно се упознали. Никада те
нећемо заборавоти! Обећавамо! Ево, сада
ћемо написати два реда слово Т!
НАСТАВЉА СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ
ПОСТУПКУ.
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.