Мој
најдражи поклон
Ближи се Нова година. Као и сва остала
деца и ја волим и жељно чекам поклоне.
Са мамом и братом смо окитили јелку и
спремни дочекујемо славље.
Кад а сам се вратио из школе поклон ме је
чекао на вратима. Био је то Монопол –
друштвена игра о којој већ дуго маштам. Био сам пресрећан. Одмах сам погодио да
је то поклон од маме и тате.
Сада једва чекам следећу Нову годину и
нови поклон.
(Јован
Митић, 2. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Мој љубимац
Стално сам замишљао да имам свог љубимца и одувек желео да то буде пас. Дуго
сам убеђивао родитеље да ми купе једно штене које бих чувао као свог љубимца.
Једнога дана, када сам се најмање надао, родитељи су ме изненадили
пријатно. Добио сам једног шарпланинца од месец дана коме сам дао име Лали. Био
је тако мали да ми је просто било жао што су га тако рано одвојили од мајке.
Решио сам да се бринем о њему, да га храним, негујем и играм се са њим.
Његова
браон длака је временом добила леп сјај а очи постале веселе. Воли да се игра у
дворишту и да га неко чешка. Много је занимљив. Израстао је у доброг пса и мог
верног пријатеља.
Пресрећан сам што имам овог кућног љубимца и што могу да га шетам
везаног на ланчићу.
(Никола
Митић, 4. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.