Био сам
неповерљив
Правило је да сам увек лоше прошао када нисам прихватио
савет родитеља. Раније ми се чинило да могу нешто да урадим боље и од маме и
тате.
Није
ми јасно зашто нисам послушао. Мислим да сам био неискусан и радознао. Родитељи
су ми опростили, они су деци најбољи пријатељи. Сада, када сам мало
старији, трудим се да прихватим сваки
савет и не будем неповерљив.
(Илија
Младеновић, 3. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Била сам
неповерљива
Био је
хладан зимски дан. Један од оних досадних дана када време споро пролази. Док
сам седела у соби и читала књигу повремено сам провиривала кроз прозор. Снег је
вејао без престанка. То ме је мамило да изађем напоље, и ако су на телевизији
јавили да је велика хладноћа. Ипак, моја жеља је била јача од свега, па и од
мраза.
Мама
ме је упозоравала да за излазак обучем јакну, обујем топле чизме, ставим капу и
шал и навучем најдебље рукавице. Чинило ми се да је то много компликовано и да
ми одузима доста времена. Нисам планирала да се дуго задржавам напоље. Била сам
неповерљива и помислила да се ништа неће десити ако на кратко изађем без те топле
зимске одеће.
Међутим, то ме је коштало здравља! За само петнаест минута, колико сам
провела на хладноћи, прехладила сам се и добила високу температуру.
Кажу
да се човек учи на грешкама. Ја сам управо то урадила. Било ми је жао што нисам
послушала мајку. Од тада сам поверљивија према њеним саветима.
(Мина
Игњатовић, 3. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.