среда, 4. мај 2016.

*То је моја породица, Јован Митић


То је моја породица

Строги, али пожртвовани тата,
брижна мама, ја (тата-мата)
 и браца насмејана лица –
то је моја срећна породица!

Сваког новог сунчаног јутра
мама нас изнова буди.
Уз додир и осмех благи
у образе нас нежно пољуби:

,,Дечаци моји мили,
школа вас у загрљај зове!
Крените корака лака
и спремни за задатке нове.''

,,На ноге лагане, ранчеве на леђа'',
у причу се укључује и тата,
 ,,а и ја ћу бити од помоћи:
ево, откључаћу врата!''

И тако пролазе дани
љубављу и срећом проткани.
Дружимо се и волимо ја и бата
док о нама брину мама и тата.


Јован   Митић, ученик 3. разреда
Основна школа ,,Јован Аранђеловић''  Црвена Река,  





Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.