Слово Л и Словко у чудесној Земљи слова

  

Слово Л и Словко

СЛОВКО: (Искаче) Луп, луп, луп! Стигао сам! Шта да вам објашњавам? Све је јасно! Крећемо даље кроз Земљу слова. Да видимо ко живи у овој кући.

СЛОВО Л: Луп, луп, луп, ја сам слово Л. Погледајте ме! Лепо сам као лабуд, шарено као лептир, распевано као ласта, слатко као лутка... Једноставно, ја сам слово Л, Л од лопте. Ви, децо волите лопту? (Деца одговарају).

СЛОВКО: Лепо, драго ми је, слово Л. Ја сам Словко, а ово су моји другари, моји сапутници кроз Земљу слова. Ти си заиста лепо.а можеш ли и мене да улепшаш?

СЛОВО Л: Лако ћемо за то! Одвешћу те код Лепе и Луке. Они имају салон лепоте, улепшавају ћирилична слова.

СЛОВКО: Али, ја нисам слово. Ја сам пуж. Зар не видиш?

СЛОВО Л: Не мари, свако личи на неко слово, а и име ти је Словко.

СЛОВКО: А зашто се слова толико улепшавају?

СЛОВО Л: Слова морају да буду лепа. Она се друже са дедом, а сва деца су лепа. Слова станују у књигама. А ко ће читати књигу са ружним словима? Децо, објасните му! (Деца објашњавају)

СЛОВКО: У праву си! Ево, ми ћемо те сада нацртати. Бићеш најлепше слово. Обећавамо. Заузећеш почасно место у нашим свескама.

СЛОВО Л: Хвала вам, децо! Јесте ли ме запамтили? Ја журим, имам једну модну ревију. (Деца одговарају).

СЛОВКО: Не брини, слово Л, толико си лепо да је немогуће заборавити те. Видимо се!

НАСТАВЉА СЕ ОБРАДА СЛОВА ПО МЕТОДСКОМ ПОСТУПКУ.

(Литература: Буквар Ћирилко, Невена Витошевић)