*Моје баке прича - Дејан Николић

Ево још једне песме из песмарице учитеља Дејана Николића, пре свега за чланове његове породице, његове најближе, а све захваљујући одлуци његове ћеркице да дозволи објављивање његових дела. 

 И, да додам да нам није била намера да их  растужимо, већ да буду поносни на Дејана. Наравно, допашће се сигурни и свима који воле децу и лепе, топле дечје песме, попут ове.

Моје баке прича

Када нама дођу дани

Пахуљама, ветром изаткани,

Топлој ватри приђем ближе

И од моје баке прича стиже.

То је прича још из њених дана,

Када није као данас било.

Тад се јела друга храна

И уз петролејку беседило.

У селима су била прела;

Дођу стари, дођу млади,

Да се прича, игра, пева,

Али и да се ради.

На цветним ливадама су тада

Пландовала бела стада.

Звона су се свуда чула

И пастирска мила фрула.

Њено село сад је пусто,

Трошне куће, стари људи,

Нема прела, нема стада,

Ни фрулаша да нас буди.

И док своју причу везе,

тужни уздах она пусти.

С  лица сузу кришом брише,

Јер младости нема више.

Њено село, њена младост

Још у песми живи сада,

Кад јој дођу срца радост,

Унуке и унуци из града.

Николић Дејан