Јуче, 27.4.2013. је била Лазарева субота - Врбица
Лазарева
субота - Врбица
Субота
уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је
успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим,
где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима
служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек
улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши
трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма
уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај
дан мајке свечано обуку своју децу,па чак и ону најмању, од неколико месеци,
доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и
стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око
цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
Данас, 28.4.2013. су Цвети
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети, покретни празник
који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу
дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV
века за успомену на последњи, царски и
свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету.
Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице
дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села
Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика:
"Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и
магаре с њом; одрешите је и доведите. И
ако вам ко год шта рекне, кажите: Tребају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици
урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на
њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао
Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с
палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи,
трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на
Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом!
Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим
путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у
долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај
дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи
твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен
на камену за то што ниси познао време у које си похођен".
Угледавши Исусов улазак у Јерусалим,
многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус,
пророк из Назарета Галилејског". Потом
Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их
исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му
рекоше: "Чујеш ли то што ови
говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале
деце и одојчади, начинио си себи хвалу".
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/slave48.htm
Посетите ,,Верски календар''
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.