Korisno za svakog
nastavnika
56 "Zakona dobre
nastave"
U časopisu koji se bavi nastavom
hemije (J.,
Chem. Edu., 67 (1990) str. 413) objavljen je
tekst pod naslovom "56 zakona dobre nastave", koji po našem
mišljenju, može da svakog nastavnika podstakne na razmišljanje o sopstvenoj
nastavi kao i da mu omogući procenu sopstvenog rada.
Ovi "zakoni" precizno
definišu postupanja nastavnika u nastavnom procesu, ali na drugačiji način od
klasične didaktičke literature. S obzirom na to da je članak napisao Herbert C.
Fridmen, profesor Odseka za biohemiju i molekularnu biologiju Univerziteta u
Čikagu, dakle naučnik kome metodika nastave hemije i pedagogija nisu naučno
opredeljenje, "zakoni" su napisani popularno i provokativno, pri čemu
uključuju sve didaktičke principe.
A. Opšti zakoni
1.
Nikada ne držite predavanje ako vaše znanje uveliko ne
prevazilazi sadržaj vašeg predavanja.
2. Predavanje ne učite napamet, samo razumite ono što
predajete.
3. Neka vaše predavanje bude spontano, ali ne improvizujte
svojim znanjem.
4. Ne čitajte beleške na predavanju osim brojeva kojih se
ne možete setiti.
5. Imajte beleške ili izvode predavanja pri ruci, ali ih ne
koristite. Dobar glumac ne treba suflera.
6. Nikada ne čitajte iz materijala koji dajete učenicima.
7. Razlika između predavanja i glume je da kod predavanja
prvo dolazi sadržaj, a potom slede relacije, a kod glume sadržaj sledi
relacije.
8. Kompetentnost nastavnika mora uvek imati prednost nad
omiljenošću.
9. Uvek koristite iskustvo, ono će učiniti da ostanete
sveži i spontani.
10. Dopustite sebi neznanje, ali znajte dovoljno da kažete
kada je neznanje vlastito ili kada je to opšte neznanje.
11. Nikada se ne šalite šale radi, nego samo u službi onoga
o čemu pričate.
12. Ne smatrajte da je vaš predmet najznačajniji: mislite
kako je veliko zadovoljstvo to što su učenici zainteresovani za to o čemu
govorite.
13. Nikada ne smatrajte da će vaš predmet većini učenika biti važan za
profesionalno opredeljenje.
14. Radite uvereni da je vaša nastava veoma značajna iako
možda nećete biti u mogućnosti da to dokažete.
15. Nikada ne pretpostavljajte da tišina u učionici znači
da su učenici razumeli vaše predavanje. Učenici mogu biti i zbunjeni.
16. Posmatrajte učenike dok predajete: tavanica i pod nisu
interesantni kao ni crna tabla.
17. Ne odlazite na predavanje ako niste stimulisani i ako
ste iscrpljeni, jer bez stimulacije predavanje možda neće biti dobro.
18. Inteligencija se meri više kvalitetom nego kvantitetom.
19. Primarni zahtev nastave je da zadrži entuzijazam
učenika uprkos rasta njihovog znanja; dobar učitelj gaji kreativnost dajući
informacije.
20. Ne mešajte dobru nastavu sa dobrim ispitivanjem niti
dobro ispitivanje sa dobrim ocenjivanjem. Predavanje je jedna stvar,
ispitivanje druga, a ocenjivanje i vrednovanje treća; dobar nastavnik mora
savladati sve tri.
21. Uvek počnite i završite vaše predavanje na vreme.
B. Planiranje
nastavnog procesa i ocenjivanje učenika
22. Planirajte vaše predavanje ali ne budite rob vašeg
plana.
23. Počnite svako predavanje sa uvodom. Nepoznavanje
termina zbunjuje učenike manje od nedostatka očekivanja.
24. Izaberite dobru knjigu, ali je ne prepričavajte na
predavanju.
25. Nikada ne smatrajte da će obraćanje pažnje na detalje
zameniti nedostatak perspektive.
26. Svaka naučna disciplina ima svoj vlastiti jezik: dobra
nastava omogućava izučavanje jezika a ne samo reči.
27. Izbegavajte grafoskop: bolje da imate jednu grešku i
budete spontani nego da nemate grešku i budete dosadni. Predavanje nije naučno
saopštenje.
28. Izbegavajte monotono izlaganje: interes učenika bi
trebao da bude usmeren ka onome što predajete, a ne ka vašem glasu.
29. Držite predavanje smišljenom brzinom. Brbljanje dovodi
do konfuzije, dok najasan izgovor dovodi do dosade.
30. Nikada ne držite isto predavanje dvaput. Posmatrajte
učenike da biste znali kada vas prate.
31. Ne smatrajte da samo jednom upotrebljena reč ili ideja
može da pridobije učenike. Razmišljanje i razumevanje zahtevaju suštinu, a ne
nagoveštaj.
32. Odgovorite na sva pitanja đaka najbolje što možete, a
postavljeno pitanje retko pravi problem samo jednom učeniku; pitanje učenika
nije upadica već izazov da se odgovor ugradi u ostatak predavanja.
33. Postavljajte pitanja u toku predavanja: učenici
formiraju pristup učenju upravo na osnovu tipova zadataka koje im u toku
predavanja postavljate.
34. Nikada na početku predavanja ne govorite sporo, a na
kraju brzo. Na ovaj način zamarate učenike.
35. Nikada na početku predavanja ne govorite brzo, a na
kraju sporo. Ovo pokazuje da ste iscrpli sadržaj za predavanje.
36. Nikada ne zaboravite da istaknete novi termin ili novi
pojam pišući ga na tabli ili ponavljajući na takav način da učenik ima vremena
da ga zapiše, ali nikada ne ponavljajte svaku rečenicu: rezultat doslovnog
ponavljanja je jedostavno polovina predavanja za određeno vreme.
37. Ne mešajte predavanje sa diktiranjem: prvo je kreativni
proces u kome učenik aktivno učestvuje, drugo je mehanički zadatak, pasivno
zapisivanje za kasnije razumevanje.
38. Nikada ne budite tako jednostavni da budete trivijalni,
ili tako komplikovani da budete nerazumljivi: jasno predavanje znači bez velike
jednostavnosti i bez nerazumljivosti.
39. Nastavnici nikada ne daju ocene. Učenici ih zaslužuju
C. Odnos prema
učeniku
40. Nikada ne očekujte od vaših učenika da naiče ili
razuneju ono što vi ne možete ili niste naučili ili razumeli.
41. Nikada ne stavljajte učenika u položaj da bude predmet
egzibicije vaše učenosti: učenika ne interesuje šta vi znate, već želi da zna
šta on može da nauči.
42. Ne budite ponosni što znate više od vaših učenika; oni
nisu birali da budu rođeni posle vas.
43. Nikada nemojte izjednačavati neznanje ili nedostatak
znanja određenog broja vaših učenika sa glupošću.
44. Uvek držite predavanje pretpostavljajući da vaši
učenici žele da uče, a ne samo da dobiju dobru ocenu.
45. Nikada ne postavljajte pitanja iz tema na koje niste
ukazali učenicima.
46. Nikada ne govorite učenicima da budu
"odgovorni" za učenje neke teme. Odgovornost podrazumeva učenje kao
obavezu koju su dužni drugima više nego obavezu prema samome sebi. Granica
između poslušnosti i samopoštovanja je tanka ali jasna.
47. Uvek pohvalite učenike za njihove uspehe. Nikada ih ne
osuđujte za njihove neuspehe.
48. Nikada se ne smejte vašim učenicima, već se smejte sa
njima.
49. Nikada ne ismejavajte vaše učenike, osim ako ne želite
da oni to rade sa vama.
50. Uvek shvatajte učenike toliko ozbiljno koliko želite da
oni shvataju vas.
51. Nikada se nemojte razljutiti pred odeljenjem. Učenici
nisu zaiteresovani za vaše lične emocije.
52. Poštujte učenike i oni će poštovati vas, obraćajte im
se sa učtivošću koju oni neće smatrati popustljivišću.
53. Nemojte izjednačiti familijarnost sa jednim delom
učenika sa nedostatkom poštovanje ili intelektualno neslaganje sa ličnom
antipatijom.
54. Nikada ne pretpostavljajte da je učenik koji spava
nezaiteresovan za vaše predavanje ili da mu je ono dosadno. Možda je celu noć
učio drugi predmet.
55. Ne podsmevajte se originalnosti učenika rođenoj iz
neznanja.
56. Ne očekujte da vaši učenici imaju neograničeni
kapacitet za učenje. Granice zasićenja su određene više fiziološki nego
inteligencijom.
Iz
časoisa: Hemijski pregled, 39, br. 5-6 (1988) str. 135.
Našao, odabrao i priredio: Prof. dr
Branislav Čabrić
Katedra za Metodiku
nastave fizike
Prorodno-matematički
fakultet, p. fah 60, 34001 Kragujevac
E-mail: bcabric@kg.ac.rs
( Objavio na Fosebook-u, u grupi KREATIVNI UČITELJ, Branislav Čabrić)
Нема коментара:
Постави коментар
Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.