*Šta je DOBRA NASTAVA?

Korisno za svakog nastavnika

56 "Zakona dobre nastave"

            U časopisu koji se bavi nastavom hemije (J., Chem. Edu., 67 (1990) str. 413) objavljen je tekst pod naslovom "56 zakona dobre nastave", koji po našem mišljenju, može da svakog nastavnika podstakne na razmišljanje o sopstvenoj nastavi kao i da mu omogući procenu sopstvenog rada.

            Ovi "zakoni" precizno definišu postupanja nastavnika u nastavnom procesu, ali na drugačiji način od klasične didaktičke literature. S obzirom na to da je članak napisao Herbert C. Fridmen, profesor Odseka za biohemiju i molekularnu biologiju Univerziteta u Čikagu, dakle naučnik kome metodika nastave hemije i pedagogija nisu naučno opredeljenje, "zakoni" su napisani popularno i provokativno, pri čemu uključuju sve didaktičke principe.

A. Opšti zakoni

            1. Nikada ne držite predavanje ako vaše znanje uveliko ne prevazilazi sadržaj vašeg predavanja.

2. Predavanje ne učite napamet, samo razumite ono što predajete.

3. Neka vaše predavanje bude spontano, ali ne improvizujte svojim znanjem.

4. Ne čitajte beleške na predavanju osim brojeva kojih se ne možete setiti.

5. Imajte beleške ili izvode predavanja pri ruci, ali ih ne koristite. Dobar glumac ne treba suflera.

6. Nikada ne čitajte iz materijala koji dajete učenicima.

7. Razlika između predavanja i glume je da kod predavanja prvo dolazi sadržaj, a potom slede relacije, a kod glume sadržaj sledi relacije.

8. Kompetentnost nastavnika mora uvek imati prednost nad omiljenošću.

9. Uvek koristite iskustvo, ono će učiniti da ostanete sveži i spontani.

10. Dopustite sebi neznanje, ali znajte dovoljno da kažete kada je neznanje vlastito ili kada je to opšte neznanje.

11. Nikada se ne šalite šale radi, nego samo u službi onoga o čemu pričate.

12. Ne smatrajte da je vaš predmet najznačajniji: mislite kako je veliko zadovoljstvo to što su učenici zainteresovani za to o čemu govorite.

13. Nikada ne smatrajte da će vaš predmet većini učenika biti važan za profesionalno opredeljenje.

14. Radite uvereni da je vaša nastava veoma značajna iako možda nećete biti u mogućnosti da to dokažete.

15. Nikada ne pretpostavljajte da tišina u učionici znači da su učenici razumeli vaše predavanje. Učenici mogu biti i zbunjeni.

16. Posmatrajte učenike dok predajete: tavanica i pod nisu interesantni kao ni crna tabla.

17. Ne odlazite na predavanje ako niste stimulisani i ako ste iscrpljeni, jer bez stimulacije predavanje možda neće biti dobro.

18. Inteligencija se meri više kvalitetom nego kvantitetom.

19. Primarni zahtev nastave je da zadrži entuzijazam učenika uprkos rasta njihovog znanja; dobar učitelj gaji kreativnost dajući informacije.

20. Ne mešajte dobru nastavu sa dobrim ispitivanjem niti dobro ispitivanje sa dobrim ocenjivanjem. Predavanje je jedna stvar, ispitivanje druga, a ocenjivanje i vrednovanje treća; dobar nastavnik mora savladati sve tri.

21. Uvek počnite i završite vaše predavanje na vreme.

B. Planiranje nastavnog procesa i ocenjivanje učenika

22. Planirajte vaše predavanje ali ne budite rob vašeg plana.

23. Počnite svako predavanje sa uvodom. Nepoznavanje termina zbunjuje učenike manje od nedostatka očekivanja.

24. Izaberite dobru knjigu, ali je ne prepričavajte na predavanju.

25. Nikada ne smatrajte da će obraćanje pažnje na detalje zameniti nedostatak perspektive.

26. Svaka naučna disciplina ima svoj vlastiti jezik: dobra nastava omogućava izučavanje jezika a ne samo reči.

27. Izbegavajte grafoskop: bolje da imate jednu grešku i budete spontani nego da nemate grešku i budete dosadni. Predavanje nije naučno saopštenje.

28. Izbegavajte monotono izlaganje: interes učenika bi trebao da bude usmeren ka onome što predajete, a ne ka vašem glasu.

29. Držite predavanje smišljenom brzinom. Brbljanje dovodi do konfuzije, dok najasan izgovor dovodi do dosade.

30. Nikada ne držite isto predavanje dvaput. Posmatrajte učenike da biste znali kada vas prate.

31. Ne smatrajte da samo jednom upotrebljena reč ili ideja može da pridobije učenike. Razmišljanje i razumevanje zahtevaju suštinu, a ne nagoveštaj.

32. Odgovorite na sva pitanja đaka najbolje što možete, a postavljeno pitanje retko pravi problem samo jednom učeniku; pitanje učenika nije upadica već izazov da se odgovor ugradi u ostatak predavanja.

33. Postavljajte pitanja u toku predavanja: učenici formiraju pristup učenju upravo na osnovu tipova zadataka koje im u toku predavanja postavljate.

34. Nikada na početku predavanja ne govorite sporo, a na kraju brzo. Na ovaj način zamarate učenike.

35. Nikada na početku predavanja ne govorite brzo, a na kraju sporo. Ovo pokazuje da ste iscrpli sadržaj za predavanje.

36. Nikada ne zaboravite da istaknete novi termin ili novi pojam pišući ga na tabli ili ponavljajući na takav način da učenik ima vremena da ga zapiše, ali nikada ne ponavljajte svaku rečenicu: rezultat doslovnog ponavljanja je jedostavno polovina predavanja za određeno vreme.

37. Ne mešajte predavanje sa diktiranjem: prvo je kreativni proces u kome učenik aktivno učestvuje, drugo je mehanički zadatak, pasivno zapisivanje za kasnije razumevanje.

38. Nikada ne budite tako jednostavni da budete trivijalni, ili tako komplikovani da budete nerazumljivi: jasno predavanje znači bez velike jednostavnosti i bez nerazumljivosti.

39. Nastavnici nikada ne daju ocene. Učenici ih zaslužuju

C. Odnos prema učeniku

40. Nikada ne očekujte od vaših učenika da naiče ili razuneju ono što vi ne možete ili niste naučili ili razumeli.

41. Nikada ne stavljajte učenika u položaj da bude predmet egzibicije vaše učenosti: učenika ne interesuje šta vi znate, već želi da zna šta on može da nauči.

42. Ne budite ponosni što znate više od vaših učenika; oni nisu birali da budu rođeni posle vas.

43. Nikada nemojte izjednačavati neznanje ili nedostatak znanja određenog broja vaših učenika sa glupošću.

44. Uvek držite predavanje pretpostavljajući da vaši učenici žele da uče, a ne samo da dobiju dobru ocenu.

45. Nikada ne postavljajte pitanja iz tema na koje niste ukazali učenicima.

46. Nikada ne govorite učenicima da budu "odgovorni" za učenje neke teme. Odgovornost podrazumeva učenje kao obavezu koju su dužni drugima više nego obavezu prema samome sebi. Granica između poslušnosti i samopoštovanja je tanka ali jasna.

47. Uvek pohvalite učenike za njihove uspehe. Nikada ih ne osuđujte za njihove neuspehe.

48. Nikada se ne smejte vašim učenicima, već se smejte sa njima.

49. Nikada ne ismejavajte vaše učenike, osim ako ne želite da oni to rade sa vama.

50. Uvek shvatajte učenike toliko ozbiljno koliko želite da oni shvataju vas.

51. Nikada se nemojte razljutiti pred odeljenjem. Učenici nisu zaiteresovani za vaše lične emocije.

52. Poštujte učenike i oni će poštovati vas, obraćajte im se sa učtivošću koju oni neće smatrati popustljivišću.

53. Nemojte izjednačiti familijarnost sa jednim delom učenika sa nedostatkom poštovanje ili intelektualno neslaganje sa ličnom antipatijom.

54. Nikada ne pretpostavljajte da je učenik koji spava nezaiteresovan za vaše predavanje ili da mu je ono dosadno. Možda je celu noć učio drugi predmet.

55. Ne podsmevajte se originalnosti učenika rođenoj iz neznanja.

56. Ne očekujte da vaši učenici imaju neograničeni kapacitet za učenje. Granice zasićenja su određene više fiziološki nego inteligencijom.

Iz časoisa: Hemijski pregled, 39, br. 5-6 (1988) str. 135.

Našao, odabrao i priredio: Prof. dr Branislav Čabrić

Katedra za Metodiku nastave fizike

Prorodno-matematički fakultet, p. fah 60, 34001 Kragujevac

E-mail:  bcabric@kg.ac.rs

  ( Objavio na Fosebook-u,  u grupi KREATIVNI UČITELJ, Branislav Čabrić)