*Mama, zasto nemas vremena? - M. Petrov

''Ako se ne menjamo, ne napredujemo.''  (Dostojevski)

Mama, zasto nemas

vremena za mene?

I da li su zauzete

tako druge zene?

Stalno negde zuris,

na sastanak hitan,

ja u svemu tome

najmanje sam bitan.

Na sat stalno gledas,

nervozna si, ljuta,

a ja tuzno molim,

po hiljadu puta.

Mama, sedi malo,

da pricamo nezno,

"Ne, ne mogu, sine,

to je neizbezno.

Moram vec da podem,

cekaju me tamo,

ne moze se ono

zavrsiti samo."

Mama, mila moja,

kako si mi draga,

drzi me za ruku,

ti si moja snaga.

Mama, nemoj ici,

oci su mi tuzne.

Mama, bez tebe su

sve nedelje ruzne.

"Sine, moram ici,

posao me ceka.

ti ostani tu,

nije vazno, neka."

Mama, samo malo,

zastani kraj vrata

da ti sklopim nezno

ruke oko vrata.

A ti me jos onda,

poljupcem nagradi,

znas da meni to

nikad ne dosadi.

Zagrli me cvrsto,

pomiluj mi lice

i videces moje

suze radosnice.

Mama, vreme leti,

godine ce proci,

a ti da ih vratis

vise neces moci.

A kad vreme prode,

videces i sama:

najmanje od svega

ti si bila mama.

Ja cu da porastem,

krenem na put pravi,

a ostacu zeljan

paznje i ljubavi.

Prekopirano sa FOSEBOOK-a, iz grupe SARADNJA PORODICE I ŠKOLE, objava koleginice Slađane Todorović. 

Још различитих текстова намењених, пре свега родитељима,  можете наћи  ОВДЕ