Свако дете срећног лица чува једна породица
Имати
некога да волимо и ко ће нас волети, велики је благослов.
Моја
породица је та која ме безусловно воли, пружа ми снагу и сигурност. Чланови
моје породице ме подржавају у свему, храбре ме када ми је тешко и када сам
неодлучна.Родитељска љубав је, по мом мишљењу, краљица свих љубави. Она је
темељ нашег живота, са њом смо рођени, заштићени и срећни.Моја сестра
близнакиња је моја звезда водиља, моја светлост. Брат је у мом срцу заузео
посебно место. Његова доброта, искреност у очимадају ми снагу да се борим,
истрајем и будем срећна. Они су моја оаза срећа и мира којој се увек враћам
после напорних бура и олуја које ми намеће живот.
Ујутру, када се пробудим волим да ме сестра и брат пољубе. То ми улепша
дан. Често ме изненаде неким цртежом или дивном поруком. Мој млађи брат поклоне
увек оставља испред улазних врата, да би изненађење било веће. Волимо да се
смејемо, шалимо, радујемо неким ситницама које нас испуњавају и чине срећним.
Родитељи су успешним васпитањем наше душе украсили чистотом,
толеранцијом, хуманошћу, добротом. Срећна сам када ме с благословом испрате,
нежно посматрају, загрле. Искрена сам и увек им кажем шта ме мучи. Узајамна
љубав и пажња су осећања која нас држе на окупу.
У глави ми одзвањају
стихови: ,,Да знаш колико сам ноћи узнемирене и бесане
дрхтао
крај твог узглавља, покривао те и пазио...''
Да, родитељи су нас одгајали, дрхтали,
преживљавали наше туге и радости. Увек сам се трудила да им за узврат подарим
радост, да буду поносни на мене. Не требају нам материјална богатсва ако нисмо
срећни у својој породици.
Кажу
да ,,све срећне породице налик су једна на другу; свака несрећна породица,
несрећна је на свој начин.'' Моја
породица је за мене светиња. Верујем да и остале срећне породице личе на њу.
Желела бих да оне несрећне превазиђу све своје проблеме, јер за срећу никада
није касно. Њу ћемо, ако чиста срца посматрамо, пронаћи у малим стварима.
Волела бих да у мојој породици увек владају слога и мир јер ћу тако бити
и остати деце срећног лица кога чува породица. То исто желим и свим породицама
овога света.
(Марта Младеновић, 6. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
Док су деца мала
родитељи у својим рукама држе сидро којим животе своје деце везују за себе да
би их правилно васпитали и усмерили да постану прави и срећни људи.
Волим
своју породицу. Та истинска посвећеност и узајамна приврженост су нам путоказ
ка свевишњем и животу. Постојаност љубави према ближњима води ка срећи и
спасењу.породицу не бирамо. Она је Божји дар нама, као што смо и ми њој.
Често
размишљам о својој, али и о другим породицама. Колико само, поред срећних, има
и тужних и несрећних породица. Размишљам о деци која у њима живе, о њиховој
тузи и болу. Сви ми који смо ушушкани у топлом дому понекад нисмо ни свесни
колико несрећне деце има у нашем окружењу. Ја њихову бол осећам као своју. Они
нису имали ту срећу да, попут мене, моје сестре и брата, живе у нормалној
породици. Од наших родитеља ми усвајамо праве људске вредности. Они су наши
узори. Никада нисмо људе поштовали због богатства, скупе одеће... Код нас су
увек на цени били доброта и племенитост. Сматрам да је свако власник своје
савести и осећања.
Док
смо млади излијемо своју особеност у јединствен непоновљив калуп и већ смо на
пола пута до циља. А наш циљ је да изнедримо племениту и срећну породицу. У
мојо породици највише ме усрећује осмех на лицу брата и сестре. Мој брат је
дивна особа која ме увек изнова изненађује зато што има одговор на свако
питање. Пуно га волим и увек му допустим да ме победи у пикаду. Са сестром
решавам све проблеме, делим своје тајне. Само њено присуство чини ме задовољном
и тешко ми је када смо раздвојене.
Једна
мудра мисао каже: ,,Породица је драга
хоботница из чијих пипака се никад у потпуности не успемо спасти, нити заправо,
дубоко у срцу, желимо да се спасимо.''
Помозимо оној деци која нису срећна као ми. Чврсто загрлимо тужно и
пружимо им утеху! Будимо људи! Учинимо да се и њихова лица озаре!
(Младеновић Миљана, 6. разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић''
Црвена Река)
dobro je
ОдговориИзбриши