*У потрази за мојим пејзажима

''Пронађи нове светове и 
изаткај им небо'' 
 М. Антић

Када живите у великом, бучном граду,

често сањате лиснату шуму или цветну ливаду.

Упорно призивате своју машту и снове,

да бар у њима оживите пејзаже ове.

Али, када је твој дом на крају града,

онда су твом оку блиски и дрвеће и ливада.

Уживаш у дивном погледу на поља жита,

заталасаних кукурузних пејзажа твоја лирска душа је сита.

Један сам од ретких који уживају скоро свакога дана,

којима су плућа кисеоника пуна, а душа разиграна,

који су богати јер имају праве пејзаже,

па нису принуђени да их у машти траже.

А када дође расцветани, мирисни месец мај,

онда природа око мене постане раскошна, к'о прави рај.

Своју веселу игру заиграју чаробни лептирићи

и неодољив мирис шире медоносни пролећни цветићи.

Дрвеће обуче предивно скројене шарене хаљине;

зачују се хорови радосних птица и разигране деце из даљине.

Све оживи, замирише, зажагори, зажубори,

разбашкарени пролећни пејзаж као да одушевљено проговори:

,,Брзо на тепихе-ливаде, драга дечице из града и села,

нека се сложно окупи разиграна дружина цела.

Чека вас много сунца, веселе игре, радости, среће,

јер, децо моја, стигло је дуго очекивано пролеће!''