петак, 8. фебруар 2013.

*Којим послом бих желео да се бавим када порастем - Александар Пејчић

Свако своју звезду има
у очима, у сновима''
 В. Милошевић
Сваки човек има занимање којим се радо бави. Ми деца често маштамо о свом будућем позиву. Моје мишљење о томе стално се мењало. Најпре сам имао жељу да будем лекар, затим дизајнер играчака…
Сада имам велику жељу да постанем професор математике. Волим математику и мислим да бих био поносан и срећан да своја знања преносим деци, мојим ђацима. Неки наставници умеју да буду строги. Мени се то не допада, мада их по некад и разумем јер, како често понавља моја наставница енглеског, ми деца умемо да будемо немогући. Срећом, већина мојих наставника су стрпљиви и толерантни људи.  Надам се да ћу и ја бити такав, да ће моји ђаци заволети и мене и мој предмет.
Ја сам сада ученик петог разреда и можда је за моје размишљање рано. С друге стране, две-три године брзо прођу и за час дође осми разред. Тада треба донети коначну одлуку, одлуку о правцу свог даљег живота и рада. Треба бити паметан и одабрати право занимање.
Песник каже:
,,Ко се својих крила сети,  лако може да полети. ''
Надам се да ће се, када за то дође време, моја крила звати математика. 

     (Пејчић Александар, у 5. разреду, сада средњошколац)  

5 коментара:

  1. Да ли и даље жели да буде наставник математике?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поздрав Вама и хвала на посети и интењресовању. Пошто се ради о мом сину, случајно знам да је променио одлуку. Уписао је банкарство и припрема се за Економски факултет.

      Избриши

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.