четвртак, 24. октобар 2013.

*Састав: Мој верни пријатељ


Имао сам верног пријатеља,  мачку Цици.
Она је имала жуто-белу длаку, симпатичну њушкицу и зеленкасте очи. Добили смо је од наших пријатеља.
      Живела је у једној кутији испред подрума. Повремено је улазила у подрум и пела сена поткровље моје куће. Мачке су сваштоједи, али моја Цици је највише волела месо и другу масну храну.
    Веома вешто је ловила мишеве када се случајно појаве у нашем дворишту. Сви смо је волели, мазили и према њој се понашали лепо. Хранили смо је и неговали.
       Једног дана моја Цици је нестала, изгубила се. Узалуд смо је свуда тражили, као да је у земљу пропала. Сигурни смо да јој се нешто страшно догодило, јер нас она никада не би напустила. Била је мој верни пријатељ.

       Свима у кући још увек недостаје, јер смо је много волели
                                                      (2. разред)

Нема коментара:

Постави коментар

Предлози, сугестије, критике су добродошли! Поздрав!
На мом блогу је све јавно, бесплатно и доступно читаоцима добре воље. Свима је дозвољено да коментаришу (и онима који нису регистровани, немају Google налог и нису чланови блога) Зато би било лепо да на крају коментара напишете бар своје име и презиме.
Од 20.3.2014. АНОНИМНИ коментари неће бити објављивани.