ПРИПРЕМА
БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
Полазак у први разред представља велику промену за
дете. Оно се укључује у једну нову средину у којој основу његових активности не
чини више игра већ планско стицање знања, навика и вештина. За неке прваке ове
промене бивају пропраћене различитим страховима који смањују мотивацију за
учење. Веома је важно прихватити сва дечја осећања, не игнорисати их, причати о
њима са дететом, ако оно то жели. Зато учитељи повремено организују радионице у
којима са децом разговарају о њиховим осећањима. За то су погодни часови Света
око нас, одељењског старешине, секције, Ликовне културе, па и Српског језика.
Ја сам са мојим првацима на часу секције ,,Покажи шта знаш“ направила цвет и коцку осећања. Користили смо следећи материјал и алат: тањи картон, боје, лепак, маказе, одштампани цвет-бојанка, одштампани смајлији – осећања, одштампана мрежа коцке са изразима лица девојчице на којима су приказана различита осећања.
Одлучила сам да то буде цвет зато што су деца као цветићи и зато што су цветићи најчешћи мотиви на жачком цртежима. Најпре су деца обојила цветове и залепила их на тање картоне.
Пошто су добили одштампани материјал остало нам је довољно времена и да склопимо коцку осећања. Одлучила сам се за коцку зато што је коцка неизоставни елемент већине дечјих друштвених игрица. Желела сам да разговор о својим осећањима схвате као једну игру и, самим тим, буду опуштени и отворени у исказивању својих осећања. Деца су исекла мрежу коцке на чијој свакој страни је сличица исте девојчице, али са различитим изразима лица.
Мислим
да је наш задатак, осим систематског планирања стицања знања код деце, да
обратимо пажњу на њихова осећања, расположења и промене понашања које оно
испољава у том процесу.
Едукативна
радионица представља вид примене групног облика рада, у којем се разноврсним и
атрактивним задацима ученици стављају у когнитивно подстицајне ситуације. Оне
подстичу сазнајни развој ученика, од стицања и усвајања чињеничког знања до
подстицања и развијања виших интелектуалних процеса, попут закључивања,
решавања проблема, доношења судова, метакогниције и др. (Ивић и др., 2001)
Ова радионицу сам организовала у оквиру обележавања Дечје недеље, а инспирисана
жељом за повећањем наталитета у нашем крају. Осим ученика у радионицу су се
укључили и родитељи.
Циљ радионице је повећање наталитета у нашем крају; развијање ученичке маште и
креативности; оспосовљавање ученика за безбедно коришћење алата; да ученици
активно проведу време са једним родитељем;
Радионицу сам започела пригодном песмицом Љубивоја Ршумовића ,,Генерале,
сило љута''. Затим су ученици рецитовали и певали песмице о породици, родитељима,
браћи, сестрама...
Генерале, сило љута
Генерале, сило љута,
Кад ти буде доста рата
Сврати кући два минута
Да свом сину будеш тата.
Ој фризерко, вешта зверко,
Знам да коса није слама.
Ипак иди, шетај с ћерком,
Цео дан јој буди мама.
Директоре, лепи створе,
Окани се реферата,
Хајде кући, пд прозоре,
Својој деци буди тата.
Свет ће мало да причека
и с фризурон и са ратом
док се једна срећна ћерка
наигра са својим татом.
Љубивоје
Ршумовић
Ученицима и родитељима сам поделила унапред припремљен материјал за рад.
То су дводимензионални модели – бојанке кућица које родитељи ојачавају тако што
их лепе на картон, украшавају материјалом по жељи (колаж - папир, сламчице за
сок, палидрвца, шљокице, боје) у договору са децом.
Деца добијају одштампане совице –
бојанке које ,,носе'' њихове сличице које
је учитељица одштампала, лепе их на картон, боје и секу. Иначе, сове
представљају мудрост па су зато биле наш избор.
Такође, ученици су добили задатак да роде одштампане на папиру исеку и
савију.
Ја сам припремила подлогу за пано (плави креп-папир за небо и зелени за
траву) и поставила одштампан назив радионице.
Када су сви учесници у радионици завршили своје задатке, на пано сам најпре
поставила роде које лете (за свако дете
по једну). Упоредо са тим саученицима водим разговор о томе како се рађају
деца. Да ли их проналазимо у купусу или их доносе роде? Деца објашњавају на
свој начин. Договарају се да им је најсимпатичнија ова варијанта са родама и
зато је радионица по њима и добила назив.
Певају песмицу ,,Браћу не доносе роде''. Рецитују ,,Какав живот човек
води''. На тај начин доказују да знају како се рађају деца, али им је прича о
родама, ипак занимљивија.
После тога и остале урађене детаље додајемо на пано. Испод сваке роде
постављамо по једну совицу са сличицом једног
детета. Испод сваке сове постављамо по једну кућицу, као да дете пада на кров
куће. На тај начин симболично приказујемо како роде доносе децу и остављају их
на одређену кућу, или испред куће.
Радионица је била занимљива и деци и родитељима. Атмосфера током рада је била весела и подстицајна. Осмеси су красили сва лица, нарочито дечја. Још једном смо доказали да деца воле да учествују у заједничким активностима са својим родитељима. То их чини срећним и улива им додатну сигурност. Зато у нашем одељењу често практикујемо овакве радионице.
Љиљана Пејчић, учитељица
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
|
Редни број: 70. |
Наставне јединице: Први разред: Глас и
штампано слово Ђ Трећи разред: Лед се топи
– Александар Поповић |
Тип часа: Oбрада Утврђивање |
|
|
|
Циљеви и задаци часа: Први разред: Да ученици -
усвоје облик
штампаног слова Ђ и поступак његовог записивања, -
уоче разлику
између малог и великог штампаног слова Ђ, -
правилно записују
појединачна слова и правилно их повезују са другим словима градећи речи, -
уоче положаје
слова Ђ у речима (на почетку, у средини, на крају), -
пишу уредно
држећи се редова и поштојући научена правила, -
састављају
реченице и правилно их записују, -
усвоје
технику почетног читања, -
науче да
користе различите медије за учење, -
развију позитивне
особине личности. Трећи разред: Да ученици -
систематизују
знања усвојена на претходна два часа обраде овог драмског текста, -
поделе текст
на тематске цилине и дају им наслов, -
одреде време
и место догађаја у тексту, -
извуку поруку
текста, -
науче да
проналазе објашњење нејасних речи, -
уоче ликове и
њихове особине, -
успешно
решавају онлајн укрштеницу у вези са текстом, -
развију
аналитичност, систематичност и уредност у раду, -
развијају
критичко мишљење и расуђивање. -
развијају
позитивне особине, |
||||
|
Исходи: Први разред: - разликује изговорени глас и написано слово; изговорене и
написане речи и реченице; - влада основном техником читања и писања
ћириличког текста; - разуме оно што прочита; - пише читко и уредно; Трећи разред: - одређује тему,
редослед догађаја, време и место дешавања у прочитаном тексту; - уочава главне и
споредне ликове и разликује њихове позитивне и негативне особине; - разуме основне
идеје књижевног дела; - разликује
књижевну врст драму; - зна шта је
дијалог. |
||||
|
Наставне методе: Први разред: драмски
метод, дијалошка, демонстративна, илустративна, графичка метода. Трећи разред: мапа ума,
метода писаних радова, игра, дијалошка. |
Облици рада: индивидуални, фронтални |
|||
|
Наставна средства: Први разред:
Буквар,свеске, листићи, сличице, слова, Словко, лаптоп (клипови, песмице); Трећи разред: Читанка,
лаптоп, укрштеница, листић за мапу ума- |
||||
|
ТОК
ЧАСА Први разред: За време малог одмора учитељица лепи ученицима у свеске сличице
предмета који почињу на слово Ђ и написано слово, као и песмицу о слову Ђ
(прилог 1) На почетку часа стаје иза паравана, држи у рукама
моделе Словка и слова Ђ и глуми. Слово (прилог 2) и Словко
(прилог 3) воде разговор, а повремено укључују и децу. (прилог 4) Долазе до циља часа. Трећи разред: Кратко
подсећање на драмски текст који је обрађен на претходом часу. Учитељица
ученицима дели папире на којима ће направити мапе ума (прилог 5). Учитељицаим
даје кратке инструкције. |
Уводни |
|||
|
Први разред: Учитељица
пушта клип са Јутјуба о гласу и слову Ђ. Затим ученицима показује редослед
писања слова ђ. Сваком ученику у свеску записују по једно слово. Ученици
добијају задатак да напишу по 2 реда слово ђ. Затим записују неколико речи на
слово ђ и 1 реченицу. Трећи разред: Ученици
праве мапе ума. Када заврше, сви скупа решавају онлајн укрштеницу. |
Главни |
|||
|
Први разред: Домаћи задатак: вежбати
читање, залепити сличицу у домаћу свеску и написати 3 реда слово ђ и три
реченице. Трећи разред: Учитељица проверава да
ли су тачно решили укрштеницу. Бирају
најбоље урађену мапу ума. |
Завршни |
|||
Ђ - ЂАК
Ђ ЈЕ ЂАК, ЂАК
ПРВАК.
НА ЛЕЂИМА ПУН ТОРБАК,
А У РУЦИ ЂУРЂЕВАК.
ЂАВОЛАСТО ЂИПА ЂАК,
ТРЕСЕ МУ СЕ ПУН ТОРБАК
И У РУЦИ ЂУРЂЕВАК
СЛОВО Ф: (сакривено)
ФА, ФА, ФА, ФАЛА ТИ
СЛОВКО: Децо, послушајте
пажљиво! Неко ми се захваљује? А зна линеко зашто? Не знам ни ја. Проверићемо!
Ко се то јавља? Ко је тако фантастично фин да уме да се захвали?
СЛОВО Ф:
Фала, фала, то сам ја, слово Ф1
СЛОВКО: Здраво,
слово Ф. Драго нам је што смо се упознали. Драго намје што си ти културан, али
морамо да те исправимо. Не каже се ФАЛА, већ ХВАЛА.
СЛОВО Ф: А,
тако! Баш вам фала што сте ме упозорили!
СЛОВКО: Децо,
реците му ви, мене не разуме!
СЛОВО Ф: Чекајте,
где са ја то налазим? Ко сте ви? Шта овде радите?
СЛОВКО: Децо,
реците му!
СЛОВО Ф: Јао,
па ја сам заузео вашу фотељу! Погледајте какву имам фризуру! Овакве фамозне фризуре
су сада у фазону.
СЛОВКО: Нешто си чупав,чини ми се.
СЛОВО Ф: Наравно! Ја сам филм снимао, а тамо је ветар фијукао. Ви сте
мислили да је Ф неки фићфирић? Није1 Ја сам на филму говорио на француском.
СЛОВКО: Какав је то филм?
СЛОВО Ф: У овом филму појављују се фењер,фрула, флаша, фијакер,
футрола...
СЛОВКО: Аф, то је права фрка!
СЛОВО Ф: Да, у филму је и филозоф свирао на флаути.
СЛОВКО: Значи није филозофирао?
СЛОВО Ф: Није, а немојте ни ви, него, оловке у руке и да ме нацртате!
СЛОВКО: Добро, не прави фрку, одмах ћемо. Ћао!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Ђ: (јавља се, сакривен) Ја сам ново словце. Шта
мислите које занимање почиње са мном?
СЛОВКО: Не знамо. Ми чак не знамо ни ко си ти! Децо, знате ли ви
које је ово слово? (деца одговарају)
СЛОВО Ђ: Ја сам слово Ђ и са мном
почиње занимање ЂАК.
СЛОВКО: Ма немој? Ђак није занимање, он не може да се запосли.
СЛОВО Ђ: Како не може? Ђак ради у школи!
СЛОВКО: Хајде да то прихватимо. И да ти се представимо. Ја сам
Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова. Али, морам још да ти кажем да ђак није
занимање јер он не прима плату.
СЛОВО Ђ: Није тачно! Ђак прима петице, четворке, тројке, а богами, кад
не учи, и јединице и двојке.
СЛОВКО: Не, не, јединице никако!
СЛОВО Ђ: Са мном почиње и ЂУБРЕТАР.
СЛОВКО: Ма, шта ће ђаку ђубретар?
СЛОВО Ђ: Како шта ће? Без ђубретара улице би биле ђубретарнице.
Ђаку би закрчен био пут до учионице.
СЛОВКО: Ух, ух, о томе нисам размишљао!
СЛОВО Ђ: Да, да, тако ђаци не би могли да постану ни лекари, ни
космонаути, ни апотекари.... Ђубре би целу школу затрпало.
СЛОВКО: Е, зато добар ђак зна да су важна занимања сва
и ђубре у само у канту баца.
СЛОВО Ђ: Уосталом, свако од нас
по мало мора да буде и ђак и свој ђубретар.
СЛОВКО: Да, моји другари то знају. Они брину о хигијени своје
учионице.
СЛОВО Џ: Одлично! Хајднмо сада да радимо на читању и писању! Да
вас ја више не задржавам. Ћао!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Џ: Врррррррр, врррррррр, вррррррррррррр
СЛОВКО: Ко си ти? Откуд знаш да визиш ауто?
СЛОВО Џ: Ја сам слово Џ и ја не возим обичан ауто, ја возим џип!
СЛОВКО: Ма немој? А где си пошао?
СЛОВО Џ: Журим, малог џинића џеп ми јавио да га
је неко оџепарио. Сада морам да му носим џепарац.
СЛОВКО: Хајде да ти се ми најпре представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а
ово су ђаци прваци. Ми учимо слова. Али,
морам одмах да ти кажем да те ја нисам ништа разумео. А ви децо? Шта ти значи
то џин, а шта оџепарио?
СЛОВО Џ: Ја мислим да ова деца то разумеју. Реците му децо! (деца
објашњавају) Међутим, испало је да га нико није оџепарио већ да су му тата џин
и мама џиница укинули џепарац. Не дају му више парица.
СЛОВКО: Сигурно није био добар! Не би му родитељи тек тако укинули
џепарац!
СЛОВО Џ: Овако је било: џинић је хтео да купи џиновску теглу џема.
Родитељи му нису дозволили и сада тај џамбас, уместо џемпера навукао џак и у
љутњи прави страшан џумбус. Он толико џандрља да тата џин већ нервозно руке
трља. Биће нови џумбус.
СЛОВКО: Е,сада нам лепо објасни шта ти значе све те речи?
СЛОВО Џ: Их, ти си стварно велика незналица! Само теби није јасно!
Па, наравно кад не читаш књиге и имаш сиромашан речник.
СЛОВКО: Ух, ух,, ово је увреда! Али, ти мене ниси слушао! Ми учимо
слова и вежбамо читање. Када научимо сва слова читаћемо свакога дана и
обогатити свој речник.
СЛОВО Џ: Извините! Ја у журби заборавио! Џамбас је човек који продаје коње и страшно виче да би што пре завршио посао. Џумбус је неред. Џандрљати значи правити галаму. Сада смо се разумели.
СЛОВКО: Да се ми вратимо на џинића. Не верујем да су
му родитељи укинули џепарац само због тегле џема. Сигурно има ту још нечега.
СЛОВО Џ: Има, има! Неће да се
купа!
СЛОВКО: Ау!
СЛОВО Џ: Чак и када му
мама руке пере, он се дере. А у девет никако не могу да га отерају у кревет.
СЛОВКО: А зашто се ти мешаш? Он је своју казну заслужио. Је л' тако,
децо? (деца одговарају)
СЛОВО Џ: Ја желим да га претворим у џентлмена.... Знам, знам,
питаћете ме шта то значи. Убедићу га да постане уредан и да се лепо понаша.
СЛОВКО: А шта ако те не послуша? Нећеш му ваљда дати џепарац?
СЛОВО Џ: Наравно да нећу! Али, онда ћу ја бити у проблему. Тата
џин ће ме прутом џарнути, па ће за тили час наш мали џин постати још мањи,
постаће сићушни уплакани патуљак ИН.
СЛОВКО: Али, слово Џ, ниси фер!
СЛОВО Џ: Знам, знам, патуљак је мали човек или било које биће. Џарнути
значи чачнути и распалити ватру. Него, слушајте ви мене, што пре да научите сва
слова и сами тражите значење нових речи! Ја сада журим. До виђења!
СЛОВКО: До виђења слово Џ!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Ц: Цмок, цмок, цуп, цуп...
СЛОВКО: Ко си ти? Одакле се јављаш? Хајде да се упознамо!
СЛОВО Ц: Ја сам слово Ц. Сада сам
у ципелама. У њима је моје царство.
СЛОВКО: Ја сам Словко а ово су моји другари. Ми учимо слова! Већ
знамо да читамо и пишемо! Још неколико слова само имамо да упознамо. Драго нам
је што смо те упознали. Него, реци ти нама: Излазиш ли ти некад из тих твојих
ципела?
СЛОВО Ц: Скоро никада не излазим. Рецимо,
излазио сам када сам поправљао цреп на крову који је цурио. Онда, кадаа
сам морао да заштитим мацу Цицу и њеног Цилета од пса Цукија. И када сам
ишао да купим мами саксију циклама. Али, све у свему, овде, у ципели сам,
путујем.
СЛОВКО: Где си све путовао? Испричај нам!
СЛОВО Ц: Нема фде нисам био! Сваки сам цвет посетио,обишао све цареве и
царице, видео најлепше цркве и црквице. Чак сам и и по Месецу цупкао и целог га
облетео.
СЛОВКО: Ццццццццццццц.... Децо, шта ви кажете на ово? Да ли му
верујете? (деца одговарају)
СЛОВО Ц: Не лажем! Све је ово истина. Имам и доказе! Где год сам
био – цртеж сам нацртао. Показаћу вам када се следећи пут сретнемо.
СЛОВКО: Добро, хајде да ти верујемо.
СЛОВО Ц: Драги моји, ја сада журим! Идем на ново путовање1 Видимо
се!
СЛОВКО: Здраво, слово Ц и срећан ти пут!