КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

уторак, 28. мај 2019.

Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)



Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)

Беше то године две хиљаде једанаесте.
Дођоше код мене уплашени птићи мали,
тек изашли из гнезда, тек научили да лете.
О животу мало тога су знали.

Видим, ножице дрхтаве, крила нејака и мала;
треба им дати снаге, треба их ојачати.
Са овим птићима то ће ићи лако, одмах сам знала.
У очима им читам да ће без по муке живот спознати.

Када ти родитељи своје чедо повере
знаш да је на теби одговорност велика;
а ови младунци, схватили сте без провере,
младунци су најсавршенијег бића – човека.

У авантуру звану основна школа кренуше,
слова усвојише и читање без по муке.
Прве математичке појмове с лакоћом научише.
Све су то постигле њихове паметне главе и вредне руке.

Пролазе дани, дечица расту, постају паметнија, јачају,
пред мојим очима се у одговорне људе претварају.
и док дланом о длан, дође онај дан,
дан нашег растанка, сузама окупан.

Растанак од ове дечице тешко ми је пао,
али у дубини душе свако од нас је знао
да ћемо у истој школској згради бити
и још четири године се поздрављати и дружити.

Осим туге, обузимало ме је осећање задовољства и среће
што ови примерни дечаци и девојчице моје
ни једне животне препреке се не боје
јер су искористили све потенцијале своје.

А време неумољиво лети, године некуд журе,
док се дружимо и поздрављамо, ја гледам поносна
како од дечака и девојчица постају момци и цуре,
за живот спремни, погледа бистра, лица насмејана.

С тугом у срцу морам вам рећи сада:
,,Драга децо моја, срећан вам пут!
Неће увек бити лако, није увек цвећем посут,
ал'  нека вас никад не напусте вера и нада.“

У срцу ваше учитељице постоји један кутак
само за вашу екипу резервисан.
И ако вам наиђе у животу тежак тренутак,
нека вам то да снаге да победите и такав дан.

Верујем у вас, у вашу упорност и знање,
да постанете људи који заслужују поштовање.
Ви уливате наду да школство будућност има.
,,Мој сте понос, одувек и заувек“ на крају поручујем свима.

Ваша учитељица  Љиљана Пејчић