БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
субота, 4. октобар 2014.
четвртак, 2. октобар 2014.
среда, 1. октобар 2014.
LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA - UMEMO LI DA SLUŠAMO SAGOVORNIKA?
http://www.domzdravljanis.co.rs/news.php?str_id=3143 |
Evo deset preporuka koje će vam pomoći da aktivno slušate
vašeg sagovornika:
1. Budite
otvorenog uma
Nemojte donositi zaključke pre nego što vaš sagovornik
uopšte i počne da govori. Otvoren um znači da je oslobođen prošlosti i
prethodnih zaključaka i pretpostavki. Budite svesni svojih pretpostavki i ne
dozvolite im da utiču na to kako slušate sagovornika. Ne donosite zaključke o
izvoru poruke pre nego što je i čujete.
2. Koncentrišite
se na poruku
Slušanje i razumevanje nisu ista stvar. Kontrolišite smetnje
spoljnjeg okruženja. Odstranite svu buku i fokusirajte se na poruku
sagovornika. Ne dozvolite da vam um odluta na neku drugu stranu, koncentrišite
se na sagovornika.
3. Izbegavajte
mentalne protiv-argumente
Nemojte da u svom umu mentalno diskutujete protiv-argumente
sagovornika dok on govori. Česta je greška da u razgovoru umesto da slušamo
razmišljamo o tome šta ćemo i kako ćemo da odgovorima sagovorniku. Poenta je da
u razgovoru raspravljamo argumente naglas, a ne u sebi dok sagovornik govori.
4. Kontrolišite
svoje emocije
U situacijama emocionalne uzrujanosti nemoguće je aktivno
slušati sagovornika. Nemoguće je u istom trenutku raditi dve različite stvari,
proživljavati neku emociju i misliti ili slušati u isto vreme. Ljudski um radi
po principu ili-ili, isključi jedno da bi uključio drugo. Dve stvari ne mogu
biti uključene u istom trenutku. Prvo se smirite, isključite emocije, pa tek
onda možete slušati.
5. Ne
pokazujte da ste imali prethodna iskustva
Ako ste ranije doživeli sličnu situaciju, ne dozvolite da to
sagovornik vidi. Prvo sačekajte da čujete sve što treba da čujete, pa tek onda
povezujte sa prethodnim iskustvima, jer čovek često donosi pogrešne zaključke
na osnovu iskustava kojih se u stvari i ne seća tako dobro kao što misli.
6. Ne
folirajte pažnju
Ako nešto u slušanju propustite, nemojte da klimate glavom i
iz pristojnosti potvrđujete nešto što niste čuli. Mnogo je gore da vas
sagovornik uhvati u laganju da ste od njega čuli nešto što niste čuli i
razumeli, nego da mu otvoreno kažete da niste razumeli i da ga zamolite za
pojašnjenje.
7. Čitajte
ne-verbalne poruke
Održavajte kontakt očima i pažljivo pratite sagovornikov
izraz lica i govor tela. U komunikaciji mnogo više ćete saznati o pravim
motivima sagovornika kroz to kako njegovo telo reaguje na pojedine elemente
govora. Posebno u procesu uveravanja govor tela ima nekoliko puta veći uticaj
na sagovornika nego sam govor reči. Mnogo je važnije kako smo nešto rekli nego
šta smo kazali.
8. Ne
prekidajte sagovornika
Trudite se da razgovor teče naizmeničnim izlaganjem jednog
pa drugog sagovornika. Dozvolite sagovorniku da potpuno završi svoju misao pa
tek onda krenite sa svojom pričom. Tek kad ga do kraja saslušate moći ćete i
inteligentno da pitate. Kontrolišite želju da naglas završavate misli
sagovornika.
9. Ne žurite
sa odgovorima
Istraživanja pokazuju da možemo da slušamo četiri puta brže
nego što možemo da govorimo, tako da imamo sposobnost da analiziramo ideje kako
one nailaze i da budemo spremni da stalno primamo nove ideje. Zato nema razloga
da žurimo sa reakcijama. Užurbane reakcije obično rezultiraju konfliktom.
10. Kroz
dijalog zaključite i ponovite
Obavezno ponovite sagovorniku ono što ste čuli. Takođe
svojim rečima naglas rezimirajte njegovu priču. Dajte mu vašu interpretaciju
onoga što ste čuli. U komunikaciji nije isto ono što je vaš sagovornik želeo da
vi shvatite od onog što ste vi stvarno razumeli. Najčešće postoji razlika u
interpretaciji, što je najčešći izvor kasnijih nesporazuma.
Aktivno slušanje je jedan od osnovnih alata pri rešavanju
konfliktnih situacija. Konflikti se najčešće šire i razvijaju baš zato što
nijedna strana nije spremna da sasluša drugu. Pogledajte naš politički život.
Da li ste gledajući prenos iz Narodne Skupštine ikada imali osećaj da tu neko
nekoga sluša? Da li je to dijalog ili gomila monologa koji niko ne sluša osim
samih govornika? Šta mislite zašto su nam država i ekonomija u rasulu? Da li se
do zajednički korisnih rešenja može doći prisilnim nametanjem ličnog ubeđenja ili
konstruktivnim dijalogom?
Svaki put kad se vratim sa zapada zabezekne me koliko kod
nas ljudi ne slušaju sagovornika, odnosno koliko slušaju samo sebe. To se čak
ogleda i u profesiji koja bi po pravilu trebalo da bude najbolja u aktivnom
slušanju, novinarstvu. Koliko sam puta na televiziji video intervju gde novinar
umesto da posle pitanja prvo sasluša odgovor pa onda komentariše, on prvo sam
daje dugačak i detaljan odgovor na svoje pitanje, tako da se uloga sagovornika
često svede samo na klimanje glave?
Пријавите се на:
Постови (Atom)