БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
субота, 4. децембар 2021.
* Словко тражи слово ново - ф, Ц, Џ, Ђ
СЛОВО Ф: (сакривено)
ФА, ФА, ФА, ФАЛА ТИ
СЛОВКО: Децо, послушајте
пажљиво! Неко ми се захваљује? А зна линеко зашто? Не знам ни ја. Проверићемо!
Ко се то јавља? Ко је тако фантастично фин да уме да се захвали?
СЛОВО Ф:
Фала, фала, то сам ја, слово Ф1
СЛОВКО: Здраво,
слово Ф. Драго нам је што смо се упознали. Драго намје што си ти културан, али
морамо да те исправимо. Не каже се ФАЛА, већ ХВАЛА.
СЛОВО Ф: А,
тако! Баш вам фала што сте ме упозорили!
СЛОВКО: Децо,
реците му ви, мене не разуме!
СЛОВО Ф: Чекајте,
где са ја то налазим? Ко сте ви? Шта овде радите?
СЛОВКО: Децо,
реците му!
СЛОВО Ф: Јао,
па ја сам заузео вашу фотељу! Погледајте какву имам фризуру! Овакве фамозне фризуре
су сада у фазону.
СЛОВКО: Нешто си чупав,чини ми се.
СЛОВО Ф: Наравно! Ја сам филм снимао, а тамо је ветар фијукао. Ви сте
мислили да је Ф неки фићфирић? Није1 Ја сам на филму говорио на француском.
СЛОВКО: Какав је то филм?
СЛОВО Ф: У овом филму појављују се фењер,фрула, флаша, фијакер,
футрола...
СЛОВКО: Аф, то је права фрка!
СЛОВО Ф: Да, у филму је и филозоф свирао на флаути.
СЛОВКО: Значи није филозофирао?
СЛОВО Ф: Није, а немојте ни ви, него, оловке у руке и да ме нацртате!
СЛОВКО: Добро, не прави фрку, одмах ћемо. Ћао!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Ђ: (јавља се, сакривен) Ја сам ново словце. Шта
мислите које занимање почиње са мном?
СЛОВКО: Не знамо. Ми чак не знамо ни ко си ти! Децо, знате ли ви
које је ово слово? (деца одговарају)
СЛОВО Ђ: Ја сам слово Ђ и са мном
почиње занимање ЂАК.
СЛОВКО: Ма немој? Ђак није занимање, он не може да се запосли.
СЛОВО Ђ: Како не може? Ђак ради у школи!
СЛОВКО: Хајде да то прихватимо. И да ти се представимо. Ја сам
Тајнопуж Словко а ово су ђаци прваци. Ми учимо слова. Али, морам још да ти кажем да ђак није
занимање јер он не прима плату.
СЛОВО Ђ: Није тачно! Ђак прима петице, четворке, тројке, а богами, кад
не учи, и јединице и двојке.
СЛОВКО: Не, не, јединице никако!
СЛОВО Ђ: Са мном почиње и ЂУБРЕТАР.
СЛОВКО: Ма, шта ће ђаку ђубретар?
СЛОВО Ђ: Како шта ће? Без ђубретара улице би биле ђубретарнице.
Ђаку би закрчен био пут до учионице.
СЛОВКО: Ух, ух, о томе нисам размишљао!
СЛОВО Ђ: Да, да, тако ђаци не би могли да постану ни лекари, ни
космонаути, ни апотекари.... Ђубре би целу школу затрпало.
СЛОВКО: Е, зато добар ђак зна да су важна занимања сва
и ђубре у само у канту баца.
СЛОВО Ђ: Уосталом, свако од нас
по мало мора да буде и ђак и свој ђубретар.
СЛОВКО: Да, моји другари то знају. Они брину о хигијени своје
учионице.
СЛОВО Џ: Одлично! Хајднмо сада да радимо на читању и писању! Да
вас ја више не задржавам. Ћао!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Џ: Врррррррр, врррррррр, вррррррррррррр
СЛОВКО: Ко си ти? Откуд знаш да визиш ауто?
СЛОВО Џ: Ја сам слово Џ и ја не возим обичан ауто, ја возим џип!
СЛОВКО: Ма немој? А где си пошао?
СЛОВО Џ: Журим, малог џинића џеп ми јавио да га
је неко оџепарио. Сада морам да му носим џепарац.
СЛОВКО: Хајде да ти се ми најпре представимо. Ја сам Тајнопуж Словко а
ово су ђаци прваци. Ми учимо слова. Али,
морам одмах да ти кажем да те ја нисам ништа разумео. А ви децо? Шта ти значи
то џин, а шта оџепарио?
СЛОВО Џ: Ја мислим да ова деца то разумеју. Реците му децо! (деца
објашњавају) Међутим, испало је да га нико није оџепарио већ да су му тата џин
и мама џиница укинули џепарац. Не дају му више парица.
СЛОВКО: Сигурно није био добар! Не би му родитељи тек тако укинули
џепарац!
СЛОВО Џ: Овако је било: џинић је хтео да купи џиновску теглу џема.
Родитељи му нису дозволили и сада тај џамбас, уместо џемпера навукао џак и у
љутњи прави страшан џумбус. Он толико џандрља да тата џин већ нервозно руке
трља. Биће нови џумбус.
СЛОВКО: Е,сада нам лепо објасни шта ти значе све те речи?
СЛОВО Џ: Их, ти си стварно велика незналица! Само теби није јасно!
Па, наравно кад не читаш књиге и имаш сиромашан речник.
СЛОВКО: Ух, ух,, ово је увреда! Али, ти мене ниси слушао! Ми учимо
слова и вежбамо читање. Када научимо сва слова читаћемо свакога дана и
обогатити свој речник.
СЛОВО Џ: Извините! Ја у журби заборавио! Џамбас је човек који продаје коње и страшно виче да би што пре завршио посао. Џумбус је неред. Џандрљати значи правити галаму. Сада смо се разумели.
СЛОВКО: Да се ми вратимо на џинића. Не верујем да су
му родитељи укинули џепарац само због тегле џема. Сигурно има ту још нечега.
СЛОВО Џ: Има, има! Неће да се
купа!
СЛОВКО: Ау!
СЛОВО Џ: Чак и када му
мама руке пере, он се дере. А у девет никако не могу да га отерају у кревет.
СЛОВКО: А зашто се ти мешаш? Он је своју казну заслужио. Је л' тако,
децо? (деца одговарају)
СЛОВО Џ: Ја желим да га претворим у џентлмена.... Знам, знам,
питаћете ме шта то значи. Убедићу га да постане уредан и да се лепо понаша.
СЛОВКО: А шта ако те не послуша? Нећеш му ваљда дати џепарац?
СЛОВО Џ: Наравно да нећу! Али, онда ћу ја бити у проблему. Тата
џин ће ме прутом џарнути, па ће за тили час наш мали џин постати још мањи,
постаће сићушни уплакани патуљак ИН.
СЛОВКО: Али, слово Џ, ниси фер!
СЛОВО Џ: Знам, знам, патуљак је мали човек или било које биће. Џарнути
значи чачнути и распалити ватру. Него, слушајте ви мене, што пре да научите сва
слова и сами тражите значење нових речи! Ја сада журим. До виђења!
СЛОВКО: До виђења слово Џ!
СЛОВКО: Здраво, децо! Како сте? Јесте ли се припремили за наставак
путовања? (деца одговарају)
СЛОВО Ц: Цмок, цмок, цуп, цуп...
СЛОВКО: Ко си ти? Одакле се јављаш? Хајде да се упознамо!
СЛОВО Ц: Ја сам слово Ц. Сада сам
у ципелама. У њима је моје царство.
СЛОВКО: Ја сам Словко а ово су моји другари. Ми учимо слова! Већ
знамо да читамо и пишемо! Још неколико слова само имамо да упознамо. Драго нам
је што смо те упознали. Него, реци ти нама: Излазиш ли ти некад из тих твојих
ципела?
СЛОВО Ц: Скоро никада не излазим. Рецимо,
излазио сам када сам поправљао цреп на крову који је цурио. Онда, кадаа
сам морао да заштитим мацу Цицу и њеног Цилета од пса Цукија. И када сам
ишао да купим мами саксију циклама. Али, све у свему, овде, у ципели сам,
путујем.
СЛОВКО: Где си све путовао? Испричај нам!
СЛОВО Ц: Нема фде нисам био! Сваки сам цвет посетио,обишао све цареве и
царице, видео најлепше цркве и црквице. Чак сам и и по Месецу цупкао и целог га
облетео.
СЛОВКО: Ццццццццццццц.... Децо, шта ви кажете на ово? Да ли му
верујете? (деца одговарају)
СЛОВО Ц: Не лажем! Све је ово истина. Имам и доказе! Где год сам
био – цртеж сам нацртао. Показаћу вам када се следећи пут сретнемо.
СЛОВКО: Добро, хајде да ти верујемо.
СЛОВО Ц: Драги моји, ја сада журим! Идем на ново путовање1 Видимо
се!
СЛОВКО: Здраво, слово Ц и срећан ти пут!
петак, 3. децембар 2021.
*Литерарни конкурс ,,На крилима среће'' - 2. место за Пенић Страхињу
На крилима среће
Сањао сам један сан.
Био је веома сунчан дан.
Одједном се облак створи ниоткуд
и понуди ми вожњу свуд.
Дигосмо се у висине,
видех брда и долине.
Облачак који се спретно креће
и поклони ми крила среће.
Прелетех реке, шуме и планине,
истопих се од милине!
Обиђох све природне лепоте,
нагрејах се сунчеве топлоте.
Лепа је ова наша домовина!
Живети у њој права је милина!
Тамо су моји корени и преци,
ту је пажња поклоњена деци.
И док се сну ближи крај.
још бих посматрао овај рај.
Облак ме прати, лагано слеће
а ја крај њега, на крилима среће.
АУТОР: Пенић
Страхиња 3/1 разред
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
МЕНТОР: Љиљана
Пејчић, професор разредне наставе
*РЕЗУЛТАТИ ЖИРИРАЊА 12. ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА „РАДОВИЋЕВ ВЕНАЦ“ - и овде нас има
Поглед с прозора
Соба стидљивим сунцем окупана,
плавим небом обојена.
Ту ја време своје проводим
и маштарије у дело спроводим.
Када погледам кроз прозор
угледам занимљив призор:
планине, ливаде и дрвеће,
птица на кров слеће.
Опало је лишће, па видим пругу
и воз док пролази.
Јесен полако долази
и буди у нама сету и тугу.
Пуста су поља и њиве,
птице се ужурбано селе
као да су нам нешто криве,
к'о да побећи што пре желе.
Е, ја тада седнем у своје ћоше,
и ако нисам урадио ништа лоше.
Док ударе ветра слушам
чудовишта нека замишљам.
Ал' увек наиђу принчеви и витезови,
засевају њихови оштри мачеви.
У помоћ им притекну свемоћне виле
и принцезе лепе, миле.
Пут до прозора тада буде слободан
да посматрам природу и уживам по цео дан.
Мени је свако годишње доба мило,
ма какво време било.
Аутор: Страхиња Пенић 3/1
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река
Поглед с прозора
Ја у малом селу живим,
лепоти природе се дивим.
Прелепо је моје село,
у њему се живи весело.
Када су лепи дани
сунцем окупани
сви напоље изађу,
мир и срећу нађу.
Али, када наиђу дани
кишним капима окупани,
јаким ветровима рашчупани
и хладноћом обмотани
прозори наши радознали
наши савезници постају.
Да бисмо леп поглед имали
отворених крила остају.
Разлива се поглед пред нама,
душу храни и милује
да никад не буде сама,
да звуке природе чује.
Природа нам се нуди,
позира, осећања буди.
Па како је не волети,
како јој одолети?
Аутор Лена Крстић 3/1
ОШ ,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река