Библиотека
– жељотека
Још кад
смо били сасвим мали
воје
кућне библиотеке смо имали.
Дивне
песме, приче и бајке смо слушали
кад су
нам родитељи пред спавање читали.
Тако су
наше најдраже играчке, књиге биле.
Природа,
животиње, сирене, змајеви, виле...
Све те
приче срца су нам освојиле
и
детињство чаробним учиниле.
У школу
смо дошли добро припремљени,
пуни
очекивања, новим уџбеницима задивљени,
а
школском библиотеком опчињени.
Све у
свему, новим окружењем одушевљени.
Брзо смо
се са школским градивом снашли,
у свим активностима
лако пронашли,
а после
часова, скоро сваког дана
једна
просторија, свима добро знана
привлачила
је нашу радозналост све већу;
у њој смо
пронашли највећу срећу,
Срећу,
јер се у њој са књигама дружимо
и тако
можемо себи знање да пружимо.
Ко воли
књиге воли и људе.
Тај мора
добар човек да буде.
Таква је
библиотекарка наша насмејана
Која нам
радо помаже свакога дана.
Она тачно
зна коме од нас шта одговара,
она у
библиотеци диван амбијент ствара,
са нама
нежно и стрпљиво разговара,
врата
маште и уметности нам отвара.
Да све
наше жеље испуни увек се труди,
све већу
радозналост у нама вешто буди.
Да
читањем постанемо добри људи,
а ко не
чита, овоме може само да се чуди.
Дружимо
се ми тако, са одушевљењем,
нова
издања читамо са дивљењем.
И како ми
растемо, саткани од среће
тако и
наше знање постаје све веће.
,,Ви сте
још мали'', каже моја мама,
,,још
много учења и рада је пред вама.''
,,Тачно
је, са таквим мишљењем ниси сама,
Али ми
знамо да је светла будућност пред нама.''
И мало по
мало, миц по миц, тако
са
заносом схвата читалац-дете свако
да
магична школска библиотека
постаје
предива дечја жељотека.
Подаци:
Рад у пару
ученика 4/1 разреда
(Андрија
Стаменковић и Лука Благојевић)
ОШ ,,Јован
Аранђеловић'' Црвена Река
Библиотека –
жељотека
Ми смо
мали
ал' смо
увек знали
да је
наша библиотека
права
дечја жељотека.
Деца само
жељу кажу.
Библиотекари
се слажу.
Брзо се
код полица снађу
и тражену
књигу пронађу.
Можеш и
за сто сести,
љубитеље
књига срести,
у нове
књиге завирити,
радозналост
смирити.
Библиотека
је наша бајка
која се
срећно завршава.
Библиотекарка
је као мајка
која наше
недоумице решава.
Тамо је
све могуће,
чаробни
кутак то је.
Осећаш се
као код куће;
тамо је
место твоје.
Папир
дивно мирише,
шуште
странице тихо.
И шта би
хтео више
кад си на
библиотеку навик'о?
Подаци:
Групни рад
ученика 2/1 разреда
(Анастасија
Јовановић, Лазар Благојевић, Страхиња Пенић)
ОШ ,,Јован
Аранђеловић'' Црвена Река