Дете у породици учи најпре идентификацијом и подражавањем. Стога је пример у учењу од несагледивог значаја. Да би учење дало довољно ефекта без изазивања сукоба у личности детета, мора постојати доследност у понашању. То значи да одређене навике старијих чланова, пре свега родитеља, морају бити устаљене и да се примењују без изнимке. То се односи и на еколошке навике које треба пренети на дете.
– Дете треба да има своју собу. Та соба мора бити довољно осветљена и дневним светлом, али и вештачким. Код детета треба развити навику да се игра и чита на дневном светлу, а да користи довољно јако вештачко светло само по потреби.
– Дечја просторија мора бити редовно проветравана. Временом дете мора створити навику да само проветрава своју просторију кад год је то потребно, а обавезно бар једном дневно, ујутро после устајања.
– Мора се створити навика код деце да редовно, свакога дана поспремају своју собу. Ово се односи на поспремање кревета, поспремање играчака и касније школског прибора. Редовно усисавање и брисање прашине са намештаја је такође неизоставно.
– Неопходно је и редовно одржавање личне хигијене. Деца морају да се умију ујутро чим устану и оперу зубе. Прање ногу је неопходно бар увек пред спавање, као и прање зуба. Навика прања руку пре и после јела је неопходна ради превентиве од заразних болести. Овде спада и навика за редовним туширањем и свакодневним мењањем рубља. Дете мора навићи на чисту одећу и да се стара о чистоћи своје обуће.
– Навика правилног држања тела је такође неопходна, нарочито у седећем положају јер је то предуслов развијања здравог детета.
– Деца треба да помажу и око припремања хране. Тако стичу навике о потреби разноврсне исхране и о начинима припремања одређених намирница.
– Дете мора бити укључено у бригу о биљкама које се гаје у кући. Помажући родитељима дете ће навићи да редовно негује биљке зависно од врсте.
– Код детета морамо створити навику да учествује у уређивању дворишта, уколико постоји. Ту се мисли, пре свега, на редовно чишћење у пролеће и јесен, затим озелењавање дворишта и бригу о тим биљкама. То је обично цвеће и парковско биље.
– Децу треба укључити у радове у породичном врту, уколико га породица поседује. Овде ће дете да стекне знања и навике о неговању повртарских култура, али и о хранљивости појединих намирница.
– Ако породица узгаја домаће животиње, дете мора бити укључено у те активности. Тако ће стећи знања о потребама тих животиња и бризи људи за њих. Такође ће научити и које су користи домаћих животиња за људе и о потреби хуманог односа према њима.
– Мора се код деце развити навика за редовним боравком у природи. Родитељи морају навићи дете да излазе у природу кад год је то могуће и да све те изласке искористе да би деца схватила значај здраве и чисте животне средине. Успут се може разговарати о биљкама и животињама које се могу видети, о лошим примерима бацања отпадака, изливања отпадних вода у реку и сл.
– Морамо створити навику код деце да гледају телевизијске емисије о природи у којима могу дада сазнају о природним богатствима своје и дугих земаља, као и о појединим еколошким проблемима у земљи и свету.
– Децу треба обавезно укључити, примерено узрасту, у еколошке акције у локалној средини. Овде се мисли на чишћење паркова, улица, речног корита и сл.
– Такође морамо развити навику да деца чувају околину у којој живе и да не бацају отпатке у природу, већ у корпу, да користе папирне а не пластичне кесе и др.
Као што се види, свакодневни живот у породици нуди небројено могућности за развијање еколошких навика зависно од узраста детета, а које су предуслов за развијање еколошке културе и еколошке свести сваког појединца. С обзиром да низ стручњака истиче да је породица и рано детињство од кључног значаја за развој личности, тако је овај период и породица као социјална група од непроцењивог значаја за еколошко васпитање и образовање и поунутрење еколошких навика, што и јесте циљ. Човек је некада ишао у риболов да би преживео тј. да би задовољио потребу глади. Сада је риболов постао потреба и човек одлази у риболов да би задовољио потребу за њим. Ми морамо развијати еколошке навике деце да би могли да преживе, да би планета опстала, а временом ће те активности постати навика и неизоставна потреба.
Још различитих текстова намењених, пре свега родитељима, можете наћи ОВДЕ