То је
моја породица
Строги,
али пожртвовани тата,
брижна
мама, ја (тата-мата)
и браца насмејана лица –
то
је моја срећна породица!
Сваког
новог сунчаног јутра
мама
нас изнова буди.
Уз
додир и осмех благи
у
образе нас нежно пољуби:
,,Дечаци
моји мили,
школа
вас у загрљај зове!
Крените
корака лака
и
спремни за задатке нове.''
,,На
ноге лагане, ранчеве на леђа'',
у
причу се укључује и тата,
,,а и ја ћу бити од помоћи:
ево,
откључаћу врата!''
И
тако пролазе дани
љубављу
и срећом проткани.
Дружимо
се и волимо ја и бата
док
о нама брину мама и тата.
Јован Митић, ученик 3. разреда
Основна школа
,,Јован Аранђеловић'' Црвена Река,
