БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
субота, 29. август 2015.
уторак, 25. август 2015.
*Vaše dete polazi u prvi razred. Kako da znate da je spremno?
Vaše dete polazi u prvi razred. Kako da znate da je spremno?
Mesec avgust uvek je ispunjen pripremama deteta za polazak u
školu. Pripreme su utoliko intenzivnije ukoliko je dete mlađe. Pred polazak u
prvi razred, gotovo da nema roditelja koji sa barem podjednakim iščekivanjem i
tremom ne očekuje detetov polazak u školu. Mnogi roditelji, pred predstojećom
promenom, nisu baš sigurni u šta to njihovo dete treba da zna i koliko je
zaista spremno za polazak.
„Da li treba da zna da čita i piše?“
„Da li da forsiramo dete da uči ono što će možda već učiti
kasnije u školi?“
„Da li je moje dete dovoljno zrelo?“
„Kako da znamo da smo dete dovoljno dobro pripremili za
polazak u školu?“
Ovo su samo neka od pitanja koja muče roditelje.
Kada dođete sa detetom na testiranja pred polazak u školu,
postoje izvesna očekivanja o tome šta bi dete trebalo da zna. Dete ne mora da
zna da čita i piše, ali treba da zna da prepozna slovo kojim počinje i završava
se određena reč (Kojim slovom počinje reč „oko“?). Dete bi trebalo da zna da
sastavlja i rastavlja reči od četiri do pet glasova (Koja si slova čuo kada sam
rekla petak? Ako kažem S A T, koju sam reč izgovorila?) Od toga da li zna da
piše mnogo je važnije da li zna da pravilno drži olovku i koordiniše pokretima
ruke da bi izvukao određene prave i krive linije koje su osnova za pisanje
slova. Naime, važno je da dete bude grafomotorički spremno za školu odnosno da
ume da precrta zadate likove, da ima pravilan sled crtanja linija i ima
razvijenu svest o smeru pisanja: levo - desno, gore - dole.
Mališani bi trebalo da znaju da odgovore na neka opšta
pitanja poput:
* Šta bi uradio kada pada kiša?
* Šta se pojavljuje na nebu kada padne mrak?
* Šta radimo kada smo pospani?
* Koji je dan u nedelji pre četvrtka, a koji posle?
* Koji su radni, a koji neradni dani?
* Navedi godišnja doba.
* Koje sve mesece u godini imamo?
Aktivni rečnik deteta pred polazak u školu je oko
2.500-3.000 reči, opseg rečenice prosečno iznosi pet-šest reči, koristi složene
rečenice i memoriše kraće pesmice. Dete je u stanju da na osnovu slika ispriča
jednostavnu priču tako da priča ima logičan sled.
Sa ovim pitanjima i zadacima, zasnovanim na ovim
pretpostavkama, će se dete sigurno susresti na testiranjima kod logopeda i
psihologa pre polaska u školu.
Roditelji su često zabrinuti da li će njihovo dete moći da
„izdrži“ celi školski čas. Naime, za dete koje je spremno za polazak u školu
smatramo da pre polaska ima razvijenu pažnju. Pod tim podrazumevamo da je u
stanju da se koncentriše na zadati zadatak i da uspeva da održi koncentraciju
izvesno vreme (odnosno od 10 do 15 minuta). Ne treba da očekujete od budućeg
prvaka da za jedan predmet bude zainteresovan 45 minuta, njihova pažnja varira.
Pažnja je nešto što se uvežbava, „trenira“. Ukoliko je dete pohađalo dobar
predškolski program u kojem je vaspitač insistirao na vežbama koje podstiču
usmeravanje pažnje, dete će imati manje poteškoća da održi pažnju na času.
Dete od šest do sedam godina trebalo bi da zna da broji do
20, da prepoznaje simbole brojeva i da zna da ih poveže sa količinom. Trebalo
bi da zna da poređa objekte po veličini i da zna da ih uporedi, što podrazumeva
odnose veći - manji. Zatim, trebalo bi i da zna da oblike razvrstaju po boji
ili obliku. Dete bi trebalo da zna da materija ne menja svoju količinu ukoliko
promeni oblik (posude) u kojoj se nalazi, trebalo bi da zna da razlikuje
skupove i podskupove (ne nužno pod tim imenom, ali da zna na primer da mačke
pripadaju životinjama, da su stolice i stolovi slični po tome što su i jedno i
drugo delovi nameštaja) i da može da i pri premeštanju delova skupova i
podskupova odredi čega ima više ili manje
Pored prethodno pomenutih veština, znanja, stepena
razvijenosti mišljenja i govora koje je potrebno da dete ima, veoma je važno da
li je dete spremno da se suoči sa autoritetom nastavnika i da li je u stanju da
sa drugom decom komunicira, da se druži i da se oseća sposobno da i bez
prisustva roditelja i nekog drugog odraslog izlazi na kraj sa različitim
školskim i vanškolskim situacijama. To je ono što obično podrazumevamo
emocionalno-socijalnom zrelošću. Poželjno je da polazak u školu ne bude prvi
put da se dete suočava sa odraslim koji od njega iziskuje pažnju, rad,
disciplinu i trud. Škole jezika, sporta, različite radionice poželjne su za
pripremu deteta. Tu se istovremeno radi i na pažnji dok dete stiče iskustvo
rada sa odraslim koji ga nečemu podučava. Ukoliko pak dete ne pohađa takve
programe, poželjno je da roditelj organizuje situaciju u kojoj će zajedno
učiti, gledati predstavu i potom o njoj razgovarati, čitati neku bajku i potom
je ilustrovati i slično. Takođe, važno je da dete ima u iskustvu igru, rad,
učenje sa drugom decom.
Šta nam je tu cilj? Cilj je da dete može da podigne ruku i kaže šta misli, a da pritom ne iziskuje da ono jedino bude u centru pažnje. Treba pokušati naučiti dete da sasluša druge, sačeka da neko drugi završi svoju misao, pričeka da ono dođe na red. Roditelji često zaboravljaju da deca zbog svoje iskrenosti mogu nekad biti jako surova. Zbog toga je važno da pripremimo dete na to da ukoliko ima neku potrebu, ukoliko ga nešto muči, zna da se požali ali i usprotivi, iziskuje svoje prava i potraži pomoć ukoliko ne može da izađe na kraj sa svojim problemom. Teško je napisati tačne instrukcije o tome kako se radi na socio-emocionalnoj zrelosti, jer to zavisi mnogo od individualnog mišljenja. Najopštija instrukcija je da se potrudimo da se dete ne oseća sutra nelagodno u društvu i da je sposobno da sasluša, odgovori, iskaže potrebu, zatraži pomoć.
Šta nam je tu cilj? Cilj je da dete može da podigne ruku i kaže šta misli, a da pritom ne iziskuje da ono jedino bude u centru pažnje. Treba pokušati naučiti dete da sasluša druge, sačeka da neko drugi završi svoju misao, pričeka da ono dođe na red. Roditelji često zaboravljaju da deca zbog svoje iskrenosti mogu nekad biti jako surova. Zbog toga je važno da pripremimo dete na to da ukoliko ima neku potrebu, ukoliko ga nešto muči, zna da se požali ali i usprotivi, iziskuje svoje prava i potraži pomoć ukoliko ne može da izađe na kraj sa svojim problemom. Teško je napisati tačne instrukcije o tome kako se radi na socio-emocionalnoj zrelosti, jer to zavisi mnogo od individualnog mišljenja. Najopštija instrukcija je da se potrudimo da se dete ne oseća sutra nelagodno u društvu i da je sposobno da sasluša, odgovori, iskaže potrebu, zatraži pomoć.
Za dete je polazak u školu jedna od najvećih životnih
promena i za to itekako treba imati razumevanja i dovoljno osetljivosti. Pre
polaska u školu pokušajte da sa detetom o njoj govorite, da mu predstavite to
kako izgleda školski čas, odvedete ga do zgrade škole, pokažete mu knjige za
prvi razred i slično. Postepeno uvodite dete u promenu da ne bi delovala
preplavljujuće.
Polazak deteta u školu je i za vas, kao roditelje,
nesumnjivo veliki korak. Ukoliko imate bilo kakvih briga ili nedoumica, uvek se
obratite stručnjacima.
Neki roditelji koji bi želeli da dete pripreme za polazak u
školu i pored velike želje i volje nemaju dovoljno vremena da se sami posvete
pripremi. Zbog toga postoje stručnjaci koji pripreme rade sistematski,
roditeljima izlažući plan rada sa detetom, plan evaluacije rada sa detetom i
prateći dalji napredak deteta nakon programa.
Nije dovoljno samo pripremiti dete pre polaska u školu, već i pratiti to kako se dete snalazi tokom prvog razreda (a i kasnije).
Nije dovoljno samo pripremiti dete pre polaska u školu, već i pratiti to kako se dete snalazi tokom prvog razreda (a i kasnije).
понедељак, 24. август 2015.
*PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI
Ako ste mislili da je dovoljno što samo povremeno odlazite u
crkvu, a da pritom ne razmišljate o tome kako treba da se ponašate, oblačite i
da li imate pozitivne misli, grdno ste se prevarili.
Pre nego što se uputite u “božju kuću”, trebalo bi da znate
da postoje pravila ponašanja. Ovo su pravila koja bi trebalo svaki vernik da
zna.
Prvu stvar koju bi trebalo da znate kada krenete u crkvu je
da treba da mislite kako ste se uputili u Dom Cara nebeskog,savetuje nas
udžbenik “Veronauka u kući”.
Takođe, ukoliko želite da vam molitva bude korisna, potrebno
je da oprostite svakom ko vas je uvredio, jer ako vi ne oprostite svojim
najbližima uvrede, onda ni Bog vama neće oprostiti.
Važno pravilo kojeg bi trebalo da se pridržavate prilikom
posete hramu je da se ne osvrćete ni na jednu stranu i da ne gledate kako se ko
ponaša. Potrebno je samo da vam pažnja bude usmerena na oltar.
Smeh i razgovor u crkvi su nepoželjni jer njima vređate Boga
i pokazujete da ne poštujete crkvu kao najsvetije mesto.
Savetuje se i da se prilikom posete crkve setite svojih
mrtvih, ali i da se pomolite za njihovu dušu.
Isto tako, setite se i živih i pomolite se za zdravlje
najbližih.
Sve što čujete u crkvi da se čita, peva ili pripoveda,
trudite se da ispunite i Bog će vas nagraditi.
Razmislite o svemu ovome pre nego što se uputite u “božju
kuću”.
недеља, 23. август 2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)