Радови ученика 2. и 4. разреда ОШ ,,Јован Аранђеловић'' у Црвеној Реци
Учитељица Љиљана Пејчић
БЛОГ ЗА ДЕЦУ, УЧИТЕЉЕ, НАСТАВНИКЕ, РОДИТЕЉЕ И ОСТАЛЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ...
Радови ученика 2. и 4. разреда ОШ ,,Јован Аранђеловић'' у Црвеној Реци
Учитељица Љиљана Пејчић
Циљ
пројекта:
Сналажење
ученика у конкретним животним ситуацијама (слава, славље, оброк за столом,
бонтон за столом)
Исходи реализације пројекта:
Да ученици
1. Науче како
се прибор за јело распоређује на сто,
2. Схвате улогу
сваког елемента прибора за јело,
3.
Науче намену тањира различитих облика и величине,
4.
Схвате значај естетике сервираних тањира, прибора, салвета и подметача,
5.
Науче да тањир може бити и сувенир,
6.
Направе тањир као сувенир,
7.
Безбедно и са лакоћом обликују различите материјале,
8. Цртају, исецају и спајају дводимензионалне облике од картона.
Продукти пројекта:
- Модели тањира
различитих облика,
- Модели
прибора за јело,
- Подметачи за тањире,
- Тањири – сувенири,
- Фотографије.
Активности ученика:
- Бирају
тему, прикупљају информације,
-
Прате,
посматрају, уочавају, смишљају и постављају питања учитељу,
-
Цртају распоред
тањира и прибора,
- Праве моделе
тањира, прибора за јело,
- Украшавају подметаче за тањире.
Активности учитељице:
-
Планира и припрема све услове неопходне за успешно одвијање
пројекта и одређује циљ,
- Прати, подстиче сарадњу, помаже, процењује, фотографише.
Начин презентације:
- Изложба радова, по
завршетку пројекта,
- Изложба
фотографија у школском ходнику,
- Постављање фотографија на учитељском блогу, школском сајту и фејсбук страници.
Начин укључивања у рад:
- Учитељица планира
и води низ активности са ученицима помаже у прављењу и постављању фотографија
- Ученици су активни учесници свих активности, смишљају и постављају питања, праве моделе, обликују материјале,
Ресурси су:
- Учионица, лаптоп, пројектор, мобилни телефон, свеске, оловке, бојице, картон, маказе, салвете,
Начин вредновања:
-Учитељица прати активност
ученика, процењује креативност у раду и бележи,
-Ученици прате рад својих другова, упоређују са својим активностима и процењују чија су питања била најкориснија, а чији радови најбољи.
Реализација пројекта:
1. час: Како
сервирамо тањире и прибор за јело
Разговор о
празницима које обележавамо у породици. Како их обележавамо? Шта припремамо за
трпезу? Како аранжирамо сто? Шта од прибора користимо? Колико тањира? Колико кашика, виљушака, ножева и кашичица? Која је
улога салвете, а која подметача за тањире? Учитељица показује ученицима постере
и ресурсе са интернета са различитим облицима, величинама и дезенима тањира и
прибора за јело, као и начином распоређивања на столу. Наводи ученике да препознају намену сваког
тањира и дела прибора појединачно. Деца то цртају у своје свеске.
Домаћи задатак: Да за следећи час понесу материјал за израду и дизајнирање тањира.
2. час:
Правимо наше тањире
Кратко подсећање на активности са
предходног часа. Понављање броја и величина тањира потребних за једну особу.
Прегледавање материјала за рад који су ученици донели, договор о начину рада.
Ученици цртају и исецају тањире различитих величина. Затим их украшавају на свој начин.
Домаћи задатак: За следећи час донети материјал за израду прибора за јело.
3.
час: Правимо наш прибор за јело
Кратко подсећање на активности са предходних часова. Понављање о деловима прибора за јело, њиховом броју, величинама и намени. Провера набављеног материјала и давање основнох инструкција за рад. Подсећање да прибор за јело мора бити у пропорцији са тањирима. Ученици цртају и исецају прибор за јело различитих облика, величина и намена.
Домаћи задатак. За следећи час донети бели папир (може и чипкасти) и боје за прављење подметача за тањире.
4. час:
Правимо подметаче за тањире
Учитељица кроз низ питања наводи ученике
да се присете да се приликом сервирања тањира и прибора може употребити и
подметач за тањире. Како он изгледа? Која је његова улога?
Прегледавање прибора и материјала за рад и прављење подметача.
5. час:
Тањир за јело и тањир као сувенир
Подсећање на све
научено и урађено на предходним часовима. Распоређивање радова урађених на
претходним часовима. Призивају научено.
Наставља се разговор о томе како тањир може бити и сувенир. Како
изгледају такви тањири? Који су мотиви приказани на њима? Који материјали се
користе? Где се чувају? Која је њихова намена?
Ученици праве свој модел тањира као сувенира.
6. час: Сумирање резултата
Постављање изложбе радова и фотографија у школском ходнику, на блогу и фејсбуку.
Сумирање утисака: шта смо научили, да ли је било занимљиво,
шта је било најзанимљивије, шта је било тешко.....
Вредновање и самовредновање
- Учитељица користи
инструмент којим бодује од 1-3 бода за сваку активност. Сматрамо да је ово
добар начин да се процени оствареност исхода пројектне наставе на ову тему.
- Посматрање,
упоређивање, процењивање, разговор и практичан рад смо одабрали као инструменте
којима ученици вреднују друге и себе зато што се ради о ученицима другог
разреда.
ДРУГИ РАЗРЕД
19.НЕДЕЉА
20.НЕДЕЉА
Ø 12.2.2021. Српски језик – Тест (граматика и
књижевност)
21.НЕДЕЉА
Ø 17.2.2021. Српски језик -
Диктат (научена латинична слова и правопис)
Ø 17.2.2021. Свет око нас – петнаестоминутна вежба
(Мерење времена и часовник)
Ø 19.2.2021. Математика – Множење
22.НЕДЕЉА
Ø 26.2.2021. Математика
- Множење једноцифреног броја и десетице и Множење двоцифреног броја
једноцифреним бројем
Љиљана Пејчић
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
19.НЕДЕЉА
20.НЕДЕЉА
Ø 8.2.2021. Српски језик – Бројеви (тест)
21.НЕДЕЉА
22.НЕДЕЉА
Ø 22.2.2021. Српски језик – Тест (граматика и
књижевност)
Ø 24.2.2021. Математика – Површина квдра и коцке
Љиљана Пејчић
О Десанки Максимовић
(16. мај 1898. – 11. фебруар 1993.)
Десанка Максимовић (рођена у Рабровици (Дивци) код Ваљева, преминула у Београду) је била српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности.
Била је најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај, те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију. Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала деце.
Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.
Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао”.
Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда, а међу њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду АВНОЈ-а (1970), Седмојулска награда (1964), Змајева награда (1958 и 1973), награда „Младо покољење” (1959). Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева.
У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.
Преузмите!