,,Познавати друге је мудрост; познавати самога себе је врхунска мудрост.'' Лао Це
Колеге учитељи све ово могу само претворити у мушки род, па да буде: ...о учитељима
Kako učiteljica kaže
Ja: Dete idiote, ne piše se tako LJ!
Brat: Piše se, rekla tako učiteljica!
Ja:Ma pusti nju, ima završenu višu žena, nemoj se učiti pogrešno, daj svesku da
ti pokažem.
Brat: Neeee daaaaaam, vraaaaćaaaj sveeeeskuuuuu, reeeekla učiteljica da se piše
tako, maaaaaaaaaaaaaammmaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
Моја учитељица
...особа коју памтимо кроз читав живот...
...она је та која нас је увела у тајне слова и бројева,
...она је та која нас је
научила шта је цеста , а шта улица,
...она је та због које смо знали главне
градове, ријеке и ријечне сливове,
...она је та која је ако треба и фудбал играла
са нама,
....она је та због које смо схватили да је живот једна обична игрица,
...она је та коју смо доживљавали као страх и трепет а вољели је као члана
породице,
...она је та код које смо научили више него у цијелом даљем школовању,
...она је та која нас је учила да не цинкамо никад другове, јер је другарство
нешто најљепше и најбитније, док су нас остали учили да је цинкање добро и пожељно, да то није издаја већ да је то
нормално...
...она била та код које би нас било срамота да
дођемо а задаћу нисмо урадили, касније нас је бољела брига с` чим пред наставнике,
с` чим пред "профане",
... она је
та са којом би могли попричати о свакој теми а заузврат добијемо искрен одговор
,
...она је та која нас је доживљавала као своју дјецу па чак и ако своју није
имала,
...она је та коју ћемо памтити кроз читав живот, а наредне наставнике,
професоре, магистре, докторе-заборавимо врло брзо када их "пређемо",
школу завршимо а своје прваке код учитељице спремимо...
...једна је учитељица...
(ВУКАЈЛИЈА)
Учитељица
Ко нас првим словима учи?
Ко нам чари бајки показује,
да нас сутра у животу не мучи
математика,српски и друге науке?
Ко нам кроз осмех знање дарује?
Ко нас учи како бити фин,
прашта несташлуке и стално показује
како је бити добра кћерка или син?
Једва чека да седнемо у клупе своје,
да нас новим знањем дарује.
Са осмехом увек нас дочекује,
Учитељица наша то је.
(ђачки рад)
Учитељици с љубављу
Учитељица је наша мила,
добра је као добра вила,
то су најмилија дечја бића
јер им пружају нова открића.
У своја крила она нас је свила,
знањем нас моћним обдарила,
а са тим знањем ми ћемо моћи
у средњу школу касније поћи.
Мудрост нам је она открила,
на пут око света повела,
а на том путу око света
откривена је дечија планета.
На тој планети учитељица влада,
знање и љубав показује нама,
а ми срећни и знања жељни
за нове победе смо спремни.
MOJOJ UČITELJICI
Jedna riječ , HVALA
dosta nije
za svu dobrotu
što se u vama krije.
Niti godine mogu
izblijediti
ono što sam od vas
uspio naučiti.
Ne samo brojke,
slova i znanje,
već nešto puno više;
Naučio sam voljeti sebe i druge,
sada se pozdravljam s vama
srcem prepunim tuge.
Na rastanku neću plakati
niti ću suze liti,
s velikim osmijehom obećavam;
"Nikad vas neću zaboraviti!"
СТАРА УЧИТЕЉИЦА
Нова учитељица
замењује час.
Гледамо у клупе
док шета крај нас.
И данас. И сутра.
Остаће и даље.
Поздраве нам стара
из болнице шаље.
Нова лепо прича.
У пуној је снази.
Ал' Драгице нема
да осмехом мази.
Нова, пуна знања,
много ће нам дати.
Ал' Драгице нема
да нам буде мати...
Нова не зна рећи:
"Душо, злато, цвеће..."
А Драгица можда
више доћи неће.
Договор је пао:
крв би за њу дали!
Али кажу да смо
за то одвећ мали.
Пишемо јој писмо:
"Другарице стара,
воли те и бодри
тридесет другара!"
Време брзо тече.
Пети час се спрема.
Пада модро вече.
А Драгице нема.
Шта је учитељица сањала
Једна учитељица сањала је најстрашнији сан на свету: као прозове она Ђорђа
Николића да напише нешто на табли, а то више није Ђорђе него крокодил! Излази
из треће клупе прави правцати крокодил!
И учитељица види да је крокодил, али не верује.
– Шта је то, Ђорђе, јеси ли ти ученик или крокодил? Како то изгледаш?
А Ђорђе одговара:
– Молим, учитељице, ја сам крокодил.
И тако се крокодил
попне право на
катедру.
Учитељица му довикује:
– Ђорђе, буди добар, сећаш се како смо се васпитавали?
А Ђорђе мумла:
– Не сећам се.
– Како да се не сећаш! Децо, сећате ли се ви како смо се васпитавали?
Нека дигне руку ко се сећа!
А деца гледају у бившег Ђорђа, сада крокодила, и нико не диже руку.
А крокодил, као месечар, трепће сањивим очима, испружио руке и иде према
катедри, све ближе и ближе ...
И ту се учитељица пробудила.
Кад је дошла у школу, у клупама је чекају њена деца. Сви лепи и нормални. У
трећој клупи седи Ђорђе Николић.
– А ти, Ђорђе, тако, а? – каже учитељица Ђорђу. Ђорђе не зна да је био
крокодил. Он мисли на нешто друго.
– Молим, учитељице, нисам ја, то је Влада.
– Један од вас двојице био је ноћас крокодил у мом сну.
– Молим, ја нисам!
– Молим, нисам ни ја!
Учитељица их онда све лепо замоли:
– Децо, ако је неко љут на мене, нека ми то слободно каже.
Немојте се претварати у крокодиле јер ме једне ноћи можете и појести!

Draga učiteljice,za ove četiri godine naučili ste nas da budemo
dobri i pošteni ljudi.Bilo je tu smeha,radosti,a bile su i suze i nestašluci.A
vi ste sve to preživeli sa nama.Uvek ste imali strpljenja za nas.Naučili smo
prva slova i prve brojeve i mnogo znanja smo stekli zahvaljujući Vama.Zato
želim da kažem jedno veliko HVALA!
Vladimir Dudić