недеља, 21. април 2019.

*Учимо кроз рециклажу




        Користећи рециклирани материјал ученици комбинованог одељења  2. и 4. разреда на часовима Народне традиције, Ликовне културе и Еколошке секције кроз практичан рад усвојили су нова знања о домовима наших предака, запрегама и караванима, врстама ограде, значају дрвећа за човека и разлици између чисте и загађене реке.
          Часови нису одржани у истом дану. Ова композиција је рађена око месец дана
        

ПРВИ ЧАС (Еколошка секција): ,,Живот дрвета је залог за дрво живота“
          Краћи разговор о значају шума за живот људи (Шуме су плућа наше планете). Корелација са градивом предмета Природа и друштво кроз понављање о врстама шума и дрвећа, сличностима и разликама. Осврт на оно што се око нас дешава а то је неконтролисана сеча шума. Ученици коментаришу које су последице ове појаве.
          Следећи корак је практичан рад – прављење дрвета. Ученици најпре на картону цртају по три иста дрвцета, исецају их и облепљују зеленим колаж папиром.Неки лепе и кружиће који представљају воће. Уз помоћ учитељице спајају по три дводимензионална дрвцета и добијају тродимензионално дрвеће. Ученици који брже заврше праве по један жбун.


ДРУГИ ЧАС (Народна традиција): 2. разред -  Од пећине до солитера, 4. разред – Запреге и каравани
          Док други разред одговара на питања у вези са претходном лекцијом (Где се прачовек склањао од опасности и временских непогода? Од чега је правио прва склоништа? Како су се звале прве грађевине које су правили наши пра-преци? ), учитељ са четвртим разредом разговара о  превозним средствима која су се користила у прошлости. Усвајају нове појмове: рабаџија, крамар, водени загледач... Учитељица приказује презентацију са фотографијама неких превозних средстава која су се користила у прошлости, од којих се нека, у мањој мери, користе и данас.
          У другом делу часа ученици другог разреда праве шаторе (од дрваца и платна) или сојенице (штапићи за роштиљ, картон, вуница), а ученици четвртог разреда једну запрегу спајајући штапиће за сладолед.




ТРЕЋИ ЧАС (Народна традиција): 2. разред - Врсте ограда, (Ликовна култура): 4. разред – Композиција боја и облика
          Док учитељица са ученицима, уз презентацију фотографија различитих типова ограда,  разговара о значају ограде за кућу и двориште, сличностима и разликама међу различитим врстама ограда четврти разред на картону великог формата припрема подлогу за будућу композицију и речне рибе од пластелина. Подлогу чине најлон-кесе различитих боја које ученици лепе на картон (зелене за траву, плаве за реку, беле за пут).
          У следећем кораку ученици другог разреда праве плот (глина, чачкалице и вуница) а ученици четвртог тазреда, уз помоћ учитељице, распоређују већ урађене радове (дрвеће, жбуње, један шатор, једну сојеницу, запрегу и три плота).
          Сада композиција добија воћњак ограђен плотом, реку и сојеницу изнад реке, пут до сојенице, шатор између дрвећа и запрегу спремну за утовар робе. Да бисмо обогатили композицију додајемо и моделе неких домаћих животиња.

ЧЕТВРТИ ЧАС (Еколошка секција): Вода и квалитет живота
          Уводни део часа: Учитељица доноси две чаше са водом. У једној је чиста пијаћа вода а у другој замућена вода са видљивим додацима. Учитељ кроз питања води разговор о опасности од загађења река.  Питања: Из које чаше бисте попили воду? А из ове друге? Са којом водом бисте се умивали или купали? У којој води бисте пливали? Како бисте се осећали ако бисте се нашли у овако мутној води? На воду из које чаше личе воде у нашим рекама? Зашто? Како се осећају водене животиње? Долазимо до циља часа.
          Главни део часа: Шетња до оближње Црвена реке. Посматрамо и коментаришемо изглед воде, али и обале реке. На наше изненађење, на обали реке нисмо пронашли неке велике количине отпада. Неколико пластичних флаша и кеса. Вода је била бистра. То нас је обрадовало.Неки су изразили жељу да се мало ,,брчну“ у оваквој води. Морам да нагласим да се ради о планинској реци која као притоке има неколико планинских потока. Међутим, када смо се спустили до ушћа Црвене реке у Нишаву, могли смо да видимо другачију слику. Вода у Нишави је видно замућена а обала ,,окићена“ пластичним флашама и кесама. Закључили смо да се у Нишави не бисмо ни брчкали а камо ли купали и пливали. Зато у Нишави има све мање риба.
          Завршни део часа: Враћамо се у учионицу и нашој композицији додајемо речне рибе од пластелина које су ученици четвртог разреда направили на претходном часу. Тиме желимо да ставимо до знања да река на нашој композицији није загађена.