кад човек отвори срце,
из срца, к'о из чесме
потеку најлепше песме.
У срцу тиња туга
кад птица не нађе друга.
На небу блиста дуга
кад човек пронађе друга.
Кад двоје по двоје
у животу стоје,
жеље им се споје,
срца им се споје.
Љубав, љубав је то!''
Прелепа песма, зар не? Пева је дечји хор ''Колибри'' и Драган Лаковић. На жалост, не сећам се ко је аутор текста и мелодије, али, потрудићу се да пронађем и додам.
Пре 15 година, са мојим ученицима из Врандола, села близу Црвене Реке, увежбала сам кореографију уз ову песму. Наступали смо на фестивалу који се у Белој Паланци одржава сваке године и који се звао ''Смотра модерног балета'', а данас ''Дани игре''.
Долазе ритмичке и балетске групе из целе Србије.
У најмлађој категорији ми смо освојили 3. место и веома смо поносни због тога.
Наш успех је утолико већи што је из те неподељене школе од 12 ученика, наступало 10 (сви који су желели да играју модерни балет). Значи, ту није било аудиције.
Са носталгијом се сећам тих дана када нисам у школи имала ништа од технике (ни касетофон), па сам скоро сваког дана у аутобусу, а затим око 2 километра пешице носила неки свој касетофон. А деца, вредна, пуна елана, одговорна, амбициозна, упорна....Учионица пуна слика, цвећа и ученичких радова.
За сваку пробу, због недостатка простора за игру, све клупе изнесемо у ходник, а када завршимо, опет вратимо у учионицу.
Данас сам пронашла неке фотографије, па реших да их поделим са вама.
Кореографија укратко: док 8 девојчица игра, ово двоје у средини се између њих траже, налазе и плешу.
Успела сам да се сетим свих имена ученика:
Стоје (с лева): Младеновић Марија (сада студент економије), Петковић Бојана (удала се), Павловић Тијана (ради), Павловић Ана (ради), Ђорђевић Ненад ( ради), Маринковић Мирјана (виша медицинска сестра у Нишу), Стојановић Милена (правник) и Спасић Јована (завршила вишу пословну школу).
Чуче (с лева): Сашка Ђорђевић (трговац - удала се), Ђорђевић Невена (трговац) и учитељица.
Да, ово сам ја пре 15 година! Јој, разлике!!!
