КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

четвртак, 24. октобар 2013.

*Састави: Позна јесен


ПРВИ САСТАВ
       Стигла је јесен. Тачније, јесен је крупним корацима ушетала у мој град.Она се потпуно одомаћила и заузела сваки његов кутак.
        Њени помоћници су: хладан ветар, досадна киша, густа магла и ледена слана. Свако од њих је у природи урадио свој део посла.
     Ветар је оголио гране дрвећа и траву прекрио тепихом од сувог лишћа.Магла и слана су уништиле разнобојно цвеће. Киша је све прекрила влагом и блатом.
         Јесен је отерала наше лепе птице,Људе је натерала да се сакрију у своје домове, поред топлих пећи.
    Али, неће она још дуго владати нашим крајем. Замениће је зима која је још хладнија , али јој се деца ипак радују.


 ДРУГИ САСТАВ
Суморан и влажан јесењи дан  се тмури и прети да уништи читаву природу.
Сунце ујутру закасни,успава се, а увече раније крене на починак.
Сиви кишни дани постају све краћи.
Хладан ветар снажно звижди кроз пуста поља и између већ оголелих грана дрвећа.
Небо је мутно и тужно зато што је природа опустошена. Једино зелена борова шума као да пркоси и хладноћи, и киши, и ветру. Ветар је страшно љут штоније успео да јој украде ни један зелени игличасти листић.

Разиграна деца грабе сваки сунчани тренутак за своје игре и враголије.


*Састав: Мој верни пријатељ


Имао сам верног пријатеља,  мачку Цици.
Она је имала жуто-белу длаку, симпатичну њушкицу и зеленкасте очи. Добили смо је од наших пријатеља.
      Живела је у једној кутији испред подрума. Повремено је улазила у подрум и пела сена поткровље моје куће. Мачке су сваштоједи, али моја Цици је највише волела месо и другу масну храну.
    Веома вешто је ловила мишеве када се случајно појаве у нашем дворишту. Сви смо је волели, мазили и према њој се понашали лепо. Хранили смо је и неговали.
       Једног дана моја Цици је нестала, изгубила се. Узалуд смо је свуда тражили, као да је у земљу пропала. Сигурни смо да јој се нешто страшно догодило, јер нас она никада не би напустила. Била је мој верни пријатељ.

       Свима у кући још увек недостаје, јер смо је много волели
                                                      (2. разред)

Састав: Јесен у воћњаку


               Неки кажу да је јесен тужно годишње доба. Често падају хладне кише, па нам се чини да природа плаче. Лишће жути и опада са грана, па нам дрвеће личи на уморне болеснике. Трава је пожутела и полегла, као да се спрема за сан.
     И поред свега тога ја мислим да је јесен најбогатије годишње доба. Плодови јесени се виде и осећају на све стране. Мени се највише допада богатство јесени у воћњаку. Са грана нас поздрављају румене јабуке, укусне крушке, мирисне мушмуле, ситне смокве... Све то воће као да нам каже: ,,Убери ме, врло сам укусно!''
     Ја сам са мамом и татом ишао у село да беремо воће. Веома су ми се допали мириси који се шире воћњаком. Сви смо били задовољни што смо пре прве слане сакупили све плодове. Ипак, мало ми је и жао што смо воћњаку украли његову лепоту.
       Али, у природи је такво правило. Она мења своје хаљине четири пута годишње.
                                                   (3. разред)


*Састав: Рана јесен


У исто време као и прошле године, стигла је јесен. Као стара дама допутовала је код нас тихо и неприметно.
      Са собом је понела кофер пун веома важних ствари: кишне капи, северни ветар, четкице и боје, а највише жуте.
     Кренуо сам јутрос у школу. Изнад моје главе пловили су облаци правећи јесење слике. Поред пута је лежало влажно, опало лишће и пресијавало се на стидљивом јесењем сунцу. Ветар је певао своју песму. На пола пута угледао сам стари кестен који се нерадо опраштао од својих плодова. Велики храст као да се смејао док је просипао шарене листиће на жуто-зелени тепих. За разлику од њега, нежна бреза теже је подносила ветар. Својим већ прилично оголелим гранама махала је јату птица које су летеле на југ.
    Из једног дворишта чуо се звук тестере. Ваздух је мирисао на трину и дрва. То ме није ни мало чудило, јер ћемо ускоро почети да ложимо ватру у својим домовима.
    Ходајући тако и посматрајући природу стигао сам у школско двориште. Када сам пажљивије осмотрио, уочио сам да је и оно почело да мења своје одело. Значи, јесен је заиста стигла у наш крај.

                                                                           (ученик 3. разреда)