*ПРИПРЕМА ЗА ЧАС И НАСТАВАК ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ,,ЖЕНИДБА ВРАПЦА ПОДУНАВЦА“

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЧАСА:

-        Да ученици усвоје садржину песме,

-        Богаћење ученичког речника новим појмовима,

-        Да ученици упознају неколико врста птица,

-        Подсећање на неке свадбене обичаје,

-        Уочавање карактеристика шаљивих народних песама.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Разговор о свадбеним обичајима. Ко је кум, ко прикумак,  ко девер, ко стари сват? Какве су њихове улоге на свадби? Шта су сватови? Да ли је могућа свадба међу животињама?  Истицање циља часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

Изражајно читање песме од стране учитељице. Анализа и записивање нових и нејасних речи и појмова у песми (дни – дани, чарна – црна, осој-жбун у сенци, аваница – зликовац, ђувегија – младожења). Усмарено читање од стране ученика. Анализа садржине песме (Ко са жени? Са којом птицом се жени? Да ли је то могуће? Где се онда ова радња догађа? Кога позива у сватове? Ко има улогу девера? Шта је био његов задатак? Да ли је у потпуности извршио свој задатак? Ко је био кум, а ко стари сват? Да ли је младожења испросио невесту? Да ли се појавио неки проблем на путу? На ком делу пута се догодила несрећа? Ко је главни кривац? Како је кобац покварио свадбено весеље? Како су се понашали сватови? Како се понашао младожења? Зашто врабац младожења није бранио своју невесту? А кум? Шта вам је у овој песми најсмешније?). У току анализе учитељица ученицима показује фотографије поменутих птица, као и начин на који се свака од њих оглашава.

Кроз анализу садржине ученици деле песму на целине, смишљају и записују неколико реченица које представљају ток радње (Он купи господу сватове, Девојка је испрошена, Изненађење на Косову равном, Сви сватови се разбежаше).

У следећем кораку ученици уочавају, издвајају и записују главне и споредне ликове у песми (врабац, сеница, сврака, шева, жуна, ластавица, кобац), време (лето, зато што је у пољу била просена слама)  и место радње (поља, горе, Косово равно), као и поруку песме (Страх је јачи од свега).

СВРАКА

СЕНИЦА

ЖУНА

ЛАСТА

ШЕВА

КОБАЦ

Учитељ саопштава ученицима да је ово шаљива народна песма. Шаљиве народне песме су песме чији је циљ да насмеју људе тако што ће исмевати негативне људске особине (мане). У њима су сви догађаји опевани са веселе (шаљиве ) стране. Теме ових песама су шала и подсмех на рачун невештих, лаковерних, плашљивих, хвалисавих...  људи. У неким шаљивим песмама ликови су животиње па оне понекад подсећају на басне у стиху.

Песма ,,Женидба врапца Подунавца“ има десетерачки стих. Ученици деле неколико стихова на слогове да се увере у ову тврдњу. Изговарају стихове слоговно уз ударање штапићима.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Учитељ пројектује квиз ,,ПОВЕЖИ ПТИЦУ СА ЊЕНИМ ГЛАСОМ“.  Ученици слушају оглашавање птице и кликом на одговарајућу слику треба да погоде о којој је птици реч. Одмах добијају повратну информацију да ли су тачно одговорили. За домаћи задатак треба да напишу наставак песме (у стиху или прози). Имају неколико могућности: сеница је остала код кобца, сеница се сама ослободила и вратила врапцу, сеница се ослободила али се није вратила врапцу јер је љута на њега зато што се није борио за њу, врабац је организовао сватове и ослободио сеницу, врабац се није усудио да сам крене у потрагу за невестом  и врабац је сам ослободио сеницу.

Пошто се ова песма обрађује на два часа, на следећем часу ученици читају домаћи задатак и раде са учитељицом стилску анализу песме, уз проверу изражајног читања. Следећи домаћи задатак би био: научити песмицу напамет.

Ево једног наставка (аутор: Љиљана Пејчић)

То потраја само пет минута,

Јер врабац схвати своју несрећу,

Протресе се до два до три пута;

Брзо позва  остале сватове:

,,Награда биће – сто зрна жита

Ко пристане,ко се одазове

И пронађе сјеницу дјевојку!“

Сви увидеше опасност праву,

Мада многи за јунаке слове,

Свак' уплашен погнуо је главу.,

Види врабац да помоћи нема,

Реши тужан кући да се спрема.

У том часу огреја га сунце:

Испред себе угледа невесту.

Убрзано закуца му срце,

Мало је рећи: ,,закуца“,

Заигра од ненадане среће!

Тад сеница одана и храбра

Исприча као копцу умаче,

Показавши тиме да га неће,

Да је врабац услов њене среће.