*Прослава Дана школе (24.5.2019)

      Ученици и радници Основне школе ,,Јован Аранђеловић" у Црвеној Реци прославили су 24.5.2019. године Дан школе. Прослава је почела литургијом и литијама у цркви светих Ћирила и Методија у Црвеној Реци

Затим  су ученици извели пригодан програм 

Моооји учесници програма

    Ученицима који су се истакли на такмичењима додељене су награде и похвале.

    Ово су неки од мојих бивших ученика, мој понос заувек:

Моооји награђениученици

*ДАН ПРОЈЕ (18.5.2019) У ЦРВЕНОЈ РЕЦИ

СТО УЧЕНИКА ДРУГОГ И ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

 

*Орална хигијена од малих ногу

Цртеж наше Теодоре Митић освојио трећу награду. Честитамо!

*Учимо кроз рециклажу

        Користећи рециклирани материјал ученици комбинованог одељења  2. и 4. разреда на часовима Народне традиције, Ликовне културе и Еколошке секције кроз практичан рад усвојили су нова знања о домовима наших предака, запрегама и караванима, врстама ограде, значају дрвећа за човека и разлици између чисте и загађене реке.

          Часови нису одржани у истом дану. Ова композиција је рађена око месец дана

        

ПРВИ ЧАС (Еколошка секција): ,,Живот дрвета је залог за дрво живота“

          Краћи разговор о значају шума за живот људи (Шуме су плућа наше планете). Корелација са градивом предмета Природа и друштво кроз понављање о врстама шума и дрвећа, сличностима и разликама. Осврт на оно што се око нас дешава а то је неконтролисана сеча шума. Ученици коментаришу које су последице ове појаве.

          Следећи корак је практичан рад – прављење дрвета. Ученици најпре на картону цртају по три иста дрвцета, исецају их и облепљују зеленим колаж папиром.Неки лепе и кружиће који представљају воће. Уз помоћ учитељице спајају по три дводимензионална дрвцета и добијају тродимензионално дрвеће. Ученици који брже заврше праве по један жбун.

ДРУГИ ЧАС (Народна традиција): 2. разред -  Од пећине до солитера, 4. разред – Запреге и каравани

          Док други разред одговара на питања у вези са претходном лекцијом (Где се прачовек склањао од опасности и временских непогода? Од чега је правио прва склоништа? Како су се звале прве грађевине које су правили наши пра-преци? ), учитељ са четвртим разредом разговара о  превозним средствима која су се користила у прошлости. Усвајају нове појмове: рабаџија, крамар, водени загледач... Учитељица приказује презентацију са фотографијама неких превозних средстава која су се користила у прошлости, од којих се нека, у мањој мери, користе и данас.

          У другом делу часа ученици другог разреда праве шаторе (од дрваца и платна) или сојенице (штапићи за роштиљ, картон, вуница), а ученици четвртог разреда једну запрегу спајајући штапиће за сладолед.

ТРЕЋИ ЧАС (Народна традиција): 2. разред - Врсте ограда, (Ликовна култура): 4. разред – Композиција боја и облика

          Док учитељица са ученицима, уз презентацију фотографија различитих типова ограда,  разговара о значају ограде за кућу и двориште, сличностима и разликама међу различитим врстама ограда четврти разред на картону великог формата припрема подлогу за будућу композицију и речне рибе од пластелина. Подлогу чине најлон-кесе различитих боја које ученици лепе на картон (зелене за траву, плаве за реку, беле за пут).

          У следећем кораку ученици другог разреда праве плот (глина, чачкалице и вуница) а ученици четвртог тазреда, уз помоћ учитељице, распоређују већ урађене радове (дрвеће, жбуње, један шатор, једну сојеницу, запрегу и три плота).

          Сада композиција добија воћњак ограђен плотом, реку и сојеницу изнад реке, пут до сојенице, шатор између дрвећа и запрегу спремну за утовар робе. Да бисмо обогатили композицију додајемо и моделе неких домаћих животиња.

ЧЕТВРТИ ЧАС (Еколошка секција): Вода и квалитет живота

          Уводни део часа: Учитељица доноси две чаше са водом. У једној је чиста пијаћа вода а у другој замућена вода са видљивим додацима. Учитељ кроз питања води разговор о опасности од загађења река.  Питања: Из које чаше бисте попили воду? А из ове друге? Са којом водом бисте се умивали или купали? У којој води бисте пливали? Како бисте се осећали ако бисте се нашли у овако мутној води? На воду из које чаше личе воде у нашим рекама? Зашто? Како се осећају водене животиње? Долазимо до циља часа.

          Главни део часа: Шетња до оближње Црвена реке. Посматрамо и коментаришемо изглед воде, али и обале реке. На наше изненађење, на обали реке нисмо пронашли неке велике количине отпада. Неколико пластичних флаша и кеса. Вода је била бистра. То нас је обрадовало.Неки су изразили жељу да се мало ,,брчну“ у оваквој води. Морам да нагласим да се ради о планинској реци која као притоке има неколико планинских потока. Међутим, када смо се спустили до ушћа Црвене реке у Нишаву, могли смо да видимо другачију слику. Вода у Нишави је видно замућена а обала ,,окићена“ пластичним флашама и кесама. Закључили смо да се у Нишави не бисмо ни брчкали а камо ли купали и пливали. Зато у Нишави има све мање риба.

          Завршни део часа: Враћамо се у учионицу и нашој композицији додајемо речне рибе од пластелина које су ученици четвртог разреда направили на претходном часу. Тиме желимо да ставимо до знања да река на нашој композицији није загађена.

*НЕКОЛИКО ЂАЧКИХ САСТАВА

ЈЕСЕН У ПАРКУ

Чини ми се да се ових дана природа брзо мења. Данас сам прошетала до оближњег парка. Он је доживео видљиве промене.

Парк је покривен жутим опалим лишћем које је пуцкетало под мојим ногама. Мирно је и тихо. Не чује се цвркут птица који нас је до јуче увесељавао. Само се појави по који шћућурени врабац. Нема ни разигране деце и њихове галаме.

Дува јак ветар и њише оголеле гране дрвећа. Небо је тмурно. По њему плове намрштени облаци који нам заклањају сунце.

Хтела сам да седнем на једну клупицу у парку, али је и она била прекриврна влажним опалим лишћем.

Значи, јесен је загосподарила мојим парком.

(Станојевић Анастасија, други разред)

          Током лета деца су се весело играла, забављала у оближњем  расцветаном парку. Али топло лето полако замењује кишна јесен са тмурним и хладним данима.

          Лишће жути и опада са грана. Ветар га разноси по парку. Сунце нам се више не смеје онако задовољно као за време летњих дана. Сада води борбу са сивим кишовитим облацима. Ја навијам да из те борбе изађе као победник. Међутим, када дође јесен, облаци су чешће несавладив противник.

          Клупе у парку су влажне и празне. Неке је прекрило опало лишће. Људи ужурбано пролазе и носе разнобојне кишобране.

Јесен је за мене ипак лепо и занимљиво годишње доба.

(Лука Благојевић, други разред)

СЛИКАР ОКТОБАР

Октобср је спаковао свој прибор за сликање и стигао у мој крај. Донео је раскошне јесење боје.

Најпре је насликао сунце које су сакрили тмурни облаци па се споро пробија кроз њих. Пуну кофу боја просуо је на траву и земљу. Ту су разне нијансе жуте, наранџасте и браон боје и по која светлозелена. Крошњама дрвећа је поцепао хаљине. За узврат им је насликао сочне плодове јесењег воћа.

Врло често употреби плаву боја за досадну кишу. Њивама је, после убирања укусних плодова, поклонио браон тепихе.

И шума је добила одело у јесењим бојама. Најмање боје потроши у четинарским шумама. Оне пркосе и времену и свим сликарима.

Баш је овај октобар вешт уметник.

(Андрија Стаменковић, други разред)

Септембар је прошао. Сигла је јесен, а са њом и сликар октобар. Он ужурбано слика пејзаже.

Где год се окренемо видимо жуто опало лишће.

Нема више топлих дана. Заменили су их хладни и кишовити. Чини ми се да је октобар обрисао сунце а небо прекрио тмурним кишним облацима. Мало, мало, па наслика и хладне кишне капи.

Питам се, да ли он не ума да нацрта друге птичице осим врабаца? Или су нас оне напустиле?

Људима који погурено некуд журе поклонио је кишобране најразличитијих боја.

Није штедео ни када је сликао сочне јесење плодове у повртњаку, воћњаку и на њивама.

И ако не волим кишу и хладноћу, морам признати да ми се свиђају слике које је урадио сликар октобар.

(Лука Благојевић, други разред)

Ових дана у наше село се настанио један чудан сликар. По мало је хладан и натмурен, али смо успели да сазнамо његово име. Зове се Октобар.

Са собом је донео кофер пун сликарског прибора.

Небо је обојио сивом бојом, а иза облака бледо жуто сунце. Повремено на небу наслика птичице које се селе у топлије крајеве. Трава је добила нови тепих од опалог лишћа. Док је то сликао наш сликар је користио мало више воде и зато се тепих пресијава на слабом јесењем сунцу.

Са дрвећа је обрисао скоро сво лишће. Остале су гране и укусни плодови разних боја.

Због овако вештог сликара мој крај је ових дана леп и занимљив.

(Анастасија Станојевић)