КАКО ПРОНАЋИ ЖЕЉЕНИ ЧЛАНАК НА БЛОГУ?

Упутство за претрагу:

Испод овог упутства ћете уочити могућност Претражи овај блог. У бело поље унесите неколико кључних речи за претрагу. Кликните на претрага. У средишњем делу блога, где су чланци, изнад последњег чланка ће се појавити списак постова који садрже кључне речи.

Испод цитата имате и Ознаке за чланке. Кликом на одређену ознаку отварате све чланке из те групе.

У Архиви чланака, кликом на троуглић поред одређеног датума отварате наслове чланака из те седмице. Појединачно чланке отварате кликом на њихов назив.

Горе, испод назива блога исписани су називи страница(20). У њима су разврстани сви садржаји блога. Странице садрже линкове ка одређеним сајтовима или чланцима на блогу.

четвртак, 11. април 2019.

*НЕКОЛИКО ЂАЧКИХ САСТАВА




ЈЕСЕН У ПАРКУ

Чини ми се да се ових дана природа брзо мења. Данас сам прошетала до оближњег парка. Он је доживео видљиве промене.
Парк је покривен жутим опалим лишћем које је пуцкетало под мојим ногама. Мирно је и тихо. Не чује се цвркут птица који нас је до јуче увесељавао. Само се појави по који шћућурени врабац. Нема ни разигране деце и њихове галаме.
Дува јак ветар и њише оголеле гране дрвећа. Небо је тмурно. По њему плове намрштени облаци који нам заклањају сунце.
Хтела сам да седнем на једну клупицу у парку, али је и она била прекриврна влажним опалим лишћем.
Значи, јесен је загосподарила мојим парком.
(Станојевић Анастасија, други разред)


          Током лета деца су се весело играла, забављала у оближњем  расцветаном парку. Али топло лето полако замењује кишна јесен са тмурним и хладним данима.
          Лишће жути и опада са грана. Ветар га разноси по парку. Сунце нам се више не смеје онако задовољно као за време летњих дана. Сада води борбу са сивим кишовитим облацима. Ја навијам да из те борбе изађе као победник. Међутим, када дође јесен, облаци су чешће несавладив противник.
          Клупе у парку су влажне и празне. Неке је прекрило опало лишће. Људи ужурбано пролазе и носе разнобојне кишобране.
Јесен је за мене ипак лепо и занимљиво годишње доба.
(Лука Благојевић, други разред)



СЛИКАР ОКТОБАР

Октобср је спаковао свој прибор за сликање и стигао у мој крај. Донео је раскошне јесење боје.
Најпре је насликао сунце које су сакрили тмурни облаци па се споро пробија кроз њих. Пуну кофу боја просуо је на траву и земљу. Ту су разне нијансе жуте, наранџасте и браон боје и по која светлозелена. Крошњама дрвећа је поцепао хаљине. За узврат им је насликао сочне плодове јесењег воћа.
Врло често употреби плаву боја за досадну кишу. Њивама је, после убирања укусних плодова, поклонио браон тепихе.
И шума је добила одело у јесењим бојама. Најмање боје потроши у четинарским шумама. Оне пркосе и времену и свим сликарима.
Баш је овај октобар вешт уметник.
(Андрија Стаменковић, други разред)


Септембар је прошао. Сигла је јесен, а са њом и сликар октобар. Он ужурбано слика пејзаже.
Где год се окренемо видимо жуто опало лишће.
Нема више топлих дана. Заменили су их хладни и кишовити. Чини ми се да је октобар обрисао сунце а небо прекрио тмурним кишним облацима. Мало, мало, па наслика и хладне кишне капи.
Питам се, да ли он не ума да нацрта друге птичице осим врабаца? Или су нас оне напустиле?
Људима који погурено некуд журе поклонио је кишобране најразличитијих боја.
Није штедео ни када је сликао сочне јесење плодове у повртњаку, воћњаку и на њивама.
И ако не волим кишу и хладноћу, морам признати да ми се свиђају слике које је урадио сликар октобар.
(Лука Благојевић, други разред)


Ових дана у наше село се настанио један чудан сликар. По мало је хладан и натмурен, али смо успели да сазнамо његово име. Зове се Октобар.
Са собом је донео кофер пун сликарског прибора.
Небо је обојио сивом бојом, а иза облака бледо жуто сунце. Повремено на небу наслика птичице које се селе у топлије крајеве. Трава је добила нови тепих од опалог лишћа. Док је то сликао наш сликар је користио мало више воде и зато се тепих пресијава на слабом јесењем сунцу.
Са дрвећа је обрисао скоро сво лишће. Остале су гране и укусни плодови разних боја.
Због овако вештог сликара мој крај је ових дана леп и занимљив.
(Анастасија Станојевић)