Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)

Мојим бившим ђацима, свршеним осмацима (Емилији, Мартини, Срећку, Урошу, Николи, Вељку и Немањи)

Беше то године две хиљаде једанаесте.

Дођоше код мене уплашени птићи мали,

тек изашли из гнезда, тек научили да лете.

О животу мало тога су знали.

Видим, ножице дрхтаве, крила нејака и мала;

треба им дати снаге, треба их ојачати.

Са овим птићима то ће ићи лако, одмах сам знала.

У очима им читам да ће без по муке живот спознати.

Када ти родитељи своје чедо повере

знаш да је на теби одговорност велика;

а ови младунци, схватили сте без провере,

младунци су најсавршенијег бића – човека.

У авантуру звану основна школа кренуше,

слова усвојише и читање без по муке.

Прве математичке појмове с лакоћом научише.

Све су то постигле њихове паметне главе и вредне руке.

Пролазе дани, дечица расту, постају паметнија, јачају,

пред мојим очима се у одговорне људе претварају.

и док дланом о длан, дође онај дан,

дан нашег растанка, сузама окупан.

Растанак од ове дечице тешко ми је пао,

али у дубини душе свако од нас је знао

да ћемо у истој школској згради бити

и још четири године се поздрављати и дружити.

Осим туге, обузимало ме је осећање задовољства и среће

што ови примерни дечаци и девојчице моје

ни једне животне препреке се не боје

јер су искористили све потенцијале своје.

А време неумољиво лети, године некуд журе,

док се дружимо и поздрављамо, ја гледам поносна

како од дечака и девојчица постају момци и цуре,

за живот спремни, погледа бистра, лица насмејана.

С тугом у срцу морам вам рећи сада:

,,Драга децо моја, срећан вам пут!

Неће увек бити лако, није увек цвећем посут,

ал'  нека вас никад не напусте вера и нада.“

У срцу ваше учитељице постоји један кутак

само за вашу екипу резервисан.

И ако вам наиђе у животу тежак тренутак,

нека вам то да снаге да победите и такав дан.

Верујем у вас, у вашу упорност и знање,

да постанете људи који заслужују поштовање.

Ви уливате наду да школство будућност има.

,,Мој сте понос, одувек и заувек“ на крају поручујем свима.

Ваша учитељица  Љиљана Пејчић